The Fight of Your Life

Borba Tvog Života

Prva knjiga Mojsija 32:22-32

Od Dejvida Felkera

Molim vas, okrenite se sa mnom u vašim Biblijaма na Prvu knjigu Mojsija, poglavlje 32; Prva knjiga Mojsija 32. Nalazi se na stranici 27 u crkvenoj Bibliji ispred vas. I nešto što treba razmotriti pre nego što pročitaмо. Moj život je zauvek promenjen kao dete kada me je moj tata upoznao sa filmom koji sada volim više od svega, a koji sam verovatno gledao 923 puta, Hoosiers. I on je o košarkaškoj ekipi srednje škole iz Indiane, Hickory Huskersi. I ja obožavam film. Kao dete, voleo sam ga zbog teme autsajdera, David protiv Golijata. I voleo sam ga zbog naglaska na timu umesto na pojedinca. I voleo sam ga, naravno, zbog neverovatne muzike. Ali što sam stario, toliko sam ga više voleo. I to je zato što postavlja i odgovara na mnoga duboka, srdačna pitanja o otkupljenju, o romansi, o zavisnosti, o prijateljstvu.

Tamo ima toliko mnogo neverodnih tema, ali u suštini je to film o promeni. Da li je promena moguća? Jer tu je taj mali gradski košarkaški tim iz Indiane i puni su ponosa i puni su individualnosti. I pitate se, „Koliko mogu biti dobri? Koliko je visok njihov plafon? Koliko daleko mogu ići? Da li se mogu dovoljno poniziti da budu zaista posebni?“ I tu je taj novi trener, trener Norman Dale, i dolazi sa isprekidanom prošlošću, ali mu je data druga šansa. I mislite, „Da li on može da se promeni? Da li može da bude drugačiji? Da li njegova prošlost može da bude izlečena?“ I tu je taj gradski pijanac, Shooter, koga trener Dale ima neosporan slab spot. I verovatno zbog svog vlastitog prtljaga, on ga čini svojim pomoćnikom trenera i vernim prijateljem. I pitate se, „Da li Shooter može da se uzdržava od alkohola? Da li može da bude bolji? Da li može da bude više? Da li može da bude dobar i veran otac kakav njegov sin treba?“ I tokom celog filma, očajnički želite da vidite da se ove stvari dese. Očajnički želite da vidite promenu. Ali taj ponosni tim i ovaj trener sa prtljagom i ovaj gradski pijanac su svi slomljeni. I svi su ranjen. I svi hrampe na različite načine. Ali film se odvijati; film se odvija u prekrasnu priču o promeni. Volim Hoosiers jer mi podsjeća srce da je promena moguća.

Da li je promena moguća?

Bilo da ste gledali taj film ili ne, onaj rezonira sa nama jer jedno od najhumanijih pitanja koje možete postaviti je: „Mogu li se promeniti? Da li je promena moguća?“ Svi se suočavamo s tim. To je duboko lično pitanje koje možda očajnički postavljate nekome u svom životu. „Hoće li se ikad promeniti?“ Možda postoji neko dragi vama kome treba da se promeni i koji se pitate: „Hoće li se promeniti?“ Ali ako ste iskreni sa svojim srcem, to je jedno od najočajničkih žudnji koje imate. „Moram se promeniti. Moram biti drugačiji. Ne mogu ostati isti.“ I znate, mislili biste da bi trebalo da bude najlakša stvar na svetu promeniti sebe. Kao što možda nije lako promeniti svoju porodicu. Kao što možda ste ovde i vaša porodica je u neredu i vaša porodica nije pod kontrolom i teško je promeniti svoju porodicu. Znate, studenti, možda postoje stvari u vašoj školi koje su teške. Teško je promeniti svoju školu. Postoje stvari u svim našim odnosima i prijateljstvima. Teško je promeniti stvari za koje znamo da treba da se promene u našim odnosima i prijateljstvima. Ali mislili biste: „Da, ali mogu promeniti sebe.“ I to je najteža stvar.

I što više starete, mislim, kao kršćanin, to više se umarate. Možete se umoriti od sebe samog i možete se umoriti od nereda koji je duboko unutra. I navike i ovisnosti i čudna ponašanja vašeg srca. Što učiniti s tim umorom? To je pitanje. Žudite za promjenom. Želite se promijeniti. Ali nemate pojma kako to učiniti na stvaran i trajan način. 1. Mojsijeva 32 je jedan od mojih omiljenih odlomaka u Bibliji. To je priča o očajanom čovjeku koji je duboko nedostatan. To je očajni čovjek koji je duboko nedostatan i on je u borbi svog života. Ovo je svojevrsna presudna prekretnica u Jakovljevu životu gdje se nađe u borbi s Bogom. Ovo je borba njegovog života i ovdje je Jakov promijenjen. I tako, dajmo pozornost Božjoj Riječi. Prije nego što to učinimo, idemo k Njemu u molitvi. Molimo se.

Oče, zahvaljujemo Ti što si prijatelj grešnika. Zahvaljujemo Ti što si snaga u slabosti. Molimo da spasiš naša očekivanja ovog jutra da samo tu budemo za još jednu nedjelju. I Oče, pomogneš li nam da očekujemo susret s Tobom? I govori li nam sada, Duh Božji, govori li kroz mene, Duh duhu? I molimo u Isusovo ime, amen.

1. Mojsijeva 32, počevši od 22. stih. Ovo je Božja Riječ:

Iste iste večer ustade i uze svoje dve žene, svoje dve robinje, i svojih jedanaestoro dece, i pređe preko brloga Jaboka. Uze ih i posla ih preko potoka, i sve ostalo što je imao. I Jakov ostade sam. I neki čovek se borio s njim sve do izjutra. Kada čovek vide da ne može nadvladati Jakova, dotaknu mu zgloba kuka, i Jakovljeva bedro iščaši se dok se borio s njim. Tada reče: "Pusti me, jer se dan razdao." Ali Jakov reče: "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš." I reče mu: "Kako se zoveš?" I on reče: "Jakov." Tada reče: "Od sada se nećeš zvati Jakov, nego Izrael, jer si se borio s Bogom i s ljudima, i si nadvladao." Tada Jakov upita: "Molim te, reci mi kako se zoveš?" Ali on reče: "Zašto pitaš za moje ime?" I tu ga blagoslovi. I Jakov nazva ime tom mestu Penuel, rekav: "Jer sam video Boga lice u lice, i još je moj život pošteđen." Sunce mu obasja kao što je prolazio pored Penuela, hramljajući zbog bedra. Zbog toga do danas Izraelci ne jedu žila buta što je na zglobu kuka, jer je dotaknuo zgloba Jakovljevog kuka na žili buta.

Ovo je Božja Reč.

Ovdje je ono što želim da razmotrimo ovo jutro dok gledamo ovu poznatu borbu u sredini noći – Jakov izlazi promenjen. Jakov je drugačiji. Jakov je nov. I to je zbog nove borbe. I to je zbog nove motivacije. I to je zbog novog stava. Jakov ima novu borbu. Bog započinje ovo. Bog upada na scenu. Bog interveniše. Tu je nova motivacija. Jakov je promenjen iznutra. Kretanja i pokreti njegovog srca su drugačiji. I onda tu je novi stav. Jakov je ranjen i hramlja dok sunce sija na njemu.

Nova Borba

I tako prva stvar koju vidimo – novi rat. Zamislite da je potpuno mračno; Jakov je u mraku. Možda je na kratko mogao videti baklje u daljini dok je njegova porodica prelazila preko potoka. Vidite u 23. stihu, poslao je sve što je imao preko potoka. Rahela bi bila tamo, žena koju je voleo. I Lea, njegova prva žena. Njegova deca, njegovi slugi, njegove životinje – sve što je imao poslao je dalje, sve osim sebe. 24. stih nam kaže da je Jakov bio potpuno sam u mraku. Sećate se da je napustio svog ujaka Labana i da je na putu kući. Otpadnik se vraća! Na neki način, zapravo, Jakov, otpadnik u Isusovoj prici, ima mnogo, mnogo odjeka u toj prici od priče o Jakovu u 32. i 33. glavi Postanka. I tako se vraća kući. Treba da se održi susret. Treba da se održi susret sa bratom koga je prevario, Isauom. Jakov je ukrao Isauov novac, njegovo nasledje, njegovo blagoslovljenje, i Isau je tog dana zakleo da će ubiti Jakova. Od tada je Jakov dva puta oženio, ima jedanaestoro dece. Postao je bogat i uspešan čovek, ali nikad nije sredio svoje prošlosti i sada ga je to konačno sustiglo. Jakov je poslao poruku Isauu, 3. stih, da se vraća kući. Kažu nam u 6. stihu da se Jakovovi glasnici vraćaju i kažu: "Isau dolazi da te susretnu i sa njim ima 400 ljudi." I tako, naravno, 7. stih, Jakov se plaši; uznemiren je.

Pomirenje ili Osveta?

I onda ga vidimo kako čini nešto što ga nikada prije nismo vidjeli kako čini. U stihovima 9 do 11, Jakov moli naj očajničkiju molitvu svog života. Moli najočajničkiju molitvu svog života. To je najduga molitva u knjizi Postanka. I on nam daje najjasniji dokaz da sada pripada Gospodinu. I onda šalje dar nakon dara nakon dara u valovima Isauu, nadajući se da će omekšati srce svog brata. Jer pitanje vrijedan milion dolara je: "Hoće li Isau doći u miru da se pomire? Ili će Isau doći u ratu da se osveti?" To je pitanje života ili smrti ukrasti blagoslov, i tako – pomirenje ili osveta? To je pitanje. I tako Jakov ostaje sam, u tami. On je između stijene i tvrdog mjesta. Iza njega je Laban. On ne može vratiti se u taj život. I Bog je rekao u poglavlju 31 stih 3 da se vrati kući. On ne može vratiti se. I pred njim je Isau i njegov 400 ljudi. I tako Jakov se suočava sa situacijom koju ne zna što da učini. Sutra je dan krize, vrhunac njegovog života. On je pred vratima smrti. Ovo je tamna noć Jakovove duše. On nema više planova; on nema više shema; on nema više strategija. On je iscrpao svoj torbu trikova; on je na kraju sebe i tu, upravo u tom trenutku, stih 24, taj tajanstveni čovjek dolazi k njemu u ovom vrhunskom prizoru i bori se s njim sve do zore.

Borba s Bogom

Nema uvodjenja u njega, ovog tajanstvenog čoveka. On dolazi iznenada i napada Jakova i bori se s njim. On se bori s Jakovom. Ovo je slika koju je Rembrant slikao. Ovo je središte Jakovog života. Ova celonocna borba za njegov život. I jasno je iz ostatka našeg odlomka, posebno iz stihova 28 i 30, i iz malog komentara u Hoseji 12. poglavlje da ovo nije običan čovek. Da je ovo očitovanje samog Boga. Pre-inkarni Sin Božji, Isus Krist, koji je progonio i sada uzima Jakova. I ovo nam pruža sliku koja se ne može propustiti. Jakov koji se bori s Bogom je slika celog Jakovog života. Ceo Jakov život je bio Bog protiv Jakova. I ovde je vrlo jasno da je Jakov u borbi s Bogom.

Znate, ima jednu priču koju ponekad razmišljam o čoveku po imenu Robert Robinson. I on se ukrcao u kočiju u Londonu i nadao se da će putovati sam. Ali preko puta od njega je bila mlada žena koja je nosila u rukama brevijar. To je mala molitbena knjiga puna pjesama i himni i molitava. I Robinson nije voleo da razgovara i tako su jahali u tišini nekoliko trenutaka. I onda mlada žena prekida tišinu. Ona baci knjigu preko puta i kaže Robinsonu: "Moraš čitati ovo. Ove reči su lepe." I Robinson otvori knjigu i pročita ove reči: "Dođi ti izvor svakog blagoslova, namesti moje srce da pevam Tvoju milost." I njegovo lice potone. I ova žena može primijetiti promjenu u njegovom izrazu lica i kaže: "Gospodine, poznaješ li ove reči?" I on kaže: "Gospođa, ja sam ove reči napisao pre više od dvadeset i pet godina, i ja bih dao hiljade svetova da osjetim danas ono što sam osjetio tada. Ja bih dao hiljade svetova da osjetim danas ono što sam osjetio tada."

Možda ste ovde jutros i, kao Robert Robinson, već dugo vremena nije bilo samo između vas i Boga. Već dugo vremena. I tako ste zauzeti i možda toliko oštećeni da možete ustati i pomisliti: „Kako sam ovo dospeo ovde? Kako sam se toliko udaljio od srca Božjeg? Kako sam dospeo u ovo stanje? I sva ova stvar koju mi radimo – propovedanje i pevanje i moljenje, to ostavlja moje srce tako ravno. I tako je zamagljeno i hladno.” Šta to učiniti? Možda će jutros Bog iznenada upasti na scenu. Možda će Bog postupati s vašim srcem onako kako postupa s Jakovljevim srcem. Ili možda već. Možda se u ovom trenutku borite s Gospodom. Na tlu vašeg srca vodi se bitka i postavljate ove pitanja: „Zašto? Zašto Bože? Zašto bi Ti to doveo u moj život? Zašto bi Ti dozvolio da se to dogodi? Ovo je teško. Zašto bi Ti to učinio? Zašto ne možeš to oduzeti? Život koji je pred menom ne može biti na moje dobro.” Niste u bitki s Bogom. Borite se s Bogom. Ovaj odlomak nam predstavlja ilustraciju ljudskog srca naspram Boga. Moja volja naspram Božje volje. Moji snovi i moji želi naspram Božjih.

Jakov se bori s Bogom i to je način na koji Bog djeluje. Možemo naučiti nešto iz ovog teksta. Kao što je rekao Tim Keller: "Bog ponekad mora da se bori s nama da bismo se promijenili." Želite se promijeniti? Bog ponekad mora da se bori s nama da bismo se promijenili, a ne da nas udobno učini promijenjenima. U ljubavi, On mora da se bori s nama, i u ljubavi, On se borio s Jakovom. Bog se radovaše Jakovu. Bog ljubi Jakova. Niko ne može oteti Jakova iz Gospodinove ruke. I upravo zato što ga je Bog ljubio, On ga je borio u promijenjeni život. To je prva stvar koju vidimo.

Nova Motivacija

Drugo što vidimo je da ovaj sukob nastavlja kao Jakovljeva nova motivacija. Tako u sredini ove borbe, Bog u Svojoj milosti, On čini nešto sa Jakovom kao što otac čini kada se bori sa svojim sinom, jer postoji ovaj sukob između Jakova i Boga. Ova nazad i napred i nazad i napred. I onda u sredini toga, Bog čini nešto. On poseže i dodiruje i iščašava Jakovljev zglob kuka u stihu 25. To je jedan od najjačih delova ljudskog tela i Jakov je ranjen tamo. Jakov je ranjen u svojoj snazi. Bog lomi Jakova na njegovom najjačem mestu.

Lomljenje Jaka Tačke

Koje bi to mesto bilo za tebe? Tvoja jaka tačka. Koje bi to mesto bilo za tebe? Stvar koja misliš da će ti dati prednost u blagoslovu; stvar u tvom životopisu za koju misliš da će ti dati prihvaćanje i blagoslov koji želiš. Stvar na koju se oslanjaš kao što to čini rvač da ti da osećaj snage? Koje bi to mesto bilo za tebe? Jakov je povređen tamo. On je ranjen u svojoj snazi i to je zato što Bog ide direktno ka njegovom srcu. Sinclair Ferguson je u svojoj neverovatnoj propovedi o ovom odlomku rekao: "Da li vidiš da je, kako bi imao Jakovljevo srce, Bog spreman da iščašava Jakovljev zglob kuka? Da li vidiš da je, kako bi imao Jakovljevo srce, Bog spreman da iščašava Jakovljev zglob kuka?" Da li si ikada imao svoj život izvan ravnoteže zbog Boga? Da li si ikada imao svoje planove ili snove iščašene? To bi moglo biti jedno od najvažnijih stvari koje možeš čuti ovo jutro – da je put ka tvom srcu, kako je rekao Ferguson, preko iščašavanja nečega što te čini jakim. Put ka tvom srcu je preko iščašavanja nečega što te čini jakim. Koje bi to mesto bilo za tebe? To je ono što Bog čini sa Jakovom.

I vidi, to je privući ga; to je privući ga. Jer konačno i prvi put, Jakov je slomljen. On je ranjen u svojoj snazi, njegova osećaj kompetencije je ranjen, njegova gordost je ponizana. On ne može postići ovu pobedu. On ne može manipulisati ovom bitkom. On je dobio povredu koja će mu onemogućiti da pobedi sopstvenom snagom. Vidite, svi želimo da se promenimo, svi želimo da se promenimo, ali niko od nas ne želi da bude ranjen. Svi želimo da budemo blagoslovljeni. Jakov ovde kaže: „Blagoslovi me.” Svi želimo taj blagoslov. Svi želimo da budemo blagoslovljeni. Ali niko ne želi da projača. Jakov ovde konačno i prvi put toliko očajava da projača. On kaže: „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.” Jer odlomak kaže posle ranjavanja, stih 26, da Bog kaže Jakovu: „Moraš me pustiti pre izlaska sunca.” I tako Bog kaže: „Ako vidiš Moju slavu, ako vidiš Moju slavu, nećeš živeti.” To se ovde dešava. I Jakov kaže: „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.”

Prekretnica

Vidite, kada je počela ova borba, kada je Jakov prvi put napadnut, kako je Jakov borio? Kakav je bio njegov plan? Kakav je bio njegov stav? Kakav je bio njegov stil? Kakva je bila njegova motivacija? Kada je Jakov prvi put napadnut, upotrebio je svu svoju tvrdoglavu samodostatnost i svu svoju manipulaciju i svu svoju snagu da pobjegne. I vidite prekretnicu ovde. Jednom kada ga je dotaknuo u kuku, Jakov postaje dete koje se drži. On postaje dete koje se drži. Svi komentatori kažu da je prekretnica, kada je Jakov znao da je to Bog, bio stih 25 kada je Jakov rekao: „Neću te pustiti. Bože, molim te, nemoj otići.” Vidite, to je bio u momentu bola i to je bio u momentu slabosti.

Derek Kidner, u svom poznatom komentaru o Knjizi Postanka, kaže da "kad je Bog dodirnuo Jakovljevu duplju, to je bio poraz i pobeda zajedno." Da kad je Bog dodirnuo Jakovljevu duplju, to je bio poraz i pobeda. To je bio poraz i pobeda jer je Jakovljeva reakcija na oštećenje, njegova reakcija na bol koji je Bog doveo u njegov život, bio poraz koji donosi pobedu; jer u tome, Jakov se drži Boga. U ovom porazu, Jakov se drži Boga.

Vidite, Jakovljevo geslo za ceo njegov život bile su ove reči – "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš." Njegova želja, njegova motivacija za blagoslov bila je tema njegovog života. I vidite, reči su iste, ali značenje je potpuno drugačije. "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš." Da li poznajete ove reči? "Bože, ne idi. Ne odlazi." Žudite i žedite za Bogom. Želite više Boga. To je ono što se dešava sa Jakovom ovde.

Знате да понекад говорим о свом сину, Маршаллу, када предавам. Маршалл има три и по године, налази се у фази која је забавна, и често када се припремам да кренем ујутру или када дођем кући увече, имамо ово што радимо једном за другим, и Маршалл погледа моју жену, његову маму, и каже: “Тата, она је моја жена а то је твоја мама. Она је моја жена а то је твоја мама!” И знате, ово су ствари које као родитељ треба да схватите озбиљно! И тако ја погледам Маршалла и обично га бацим на кревет или на кауч или на под и борим се с њим и чешкам га и кажем: “Пријатељу, боље да схватиш ово – она је моја жена а твоја мама!” И само се смејемо и смејемо се и смејемо више него што смо се икада раније смејали. И често то заврши на чудан начин. Маршалл често – идемо тамо и назад и тамо и назад и Маршалл ће рећи: “Тата, можеш да скинеш ципеле.” Каже: “Тата, можеш да скинеш ципеле.” И требало ми је мало времена да схватим шта каже. И то радимо када се припремам да кренем ујутру или када дођем кући увече. И оно што Маршалл каже, он каже: “Тата, молим те не лази. Молим те остани. Молим те не иди. Тата, молим те да будеш код куће.”

Do you know those words? “God, don’t leave. God, please stay.” You know, maybe you’re here this morning and you want to change, you want to be different, you want to be new. You are so tired of yourself. You’re tired of your heart. You’re exhausted by your sin. You’re exhausted by your movements away from God. You long to be embraced by God. You long for God to be a hiding place for you. You long for God not to let you go. You long for God not to leave. Do you know what it is to say, “Don’t leave, God. I don’t want what the broken cisterns have to offer. I don’t want to spend money for that which is not bread. I don’t want to labor for that which doesn’t satisfy. Don’t leave. Give me Jesus. In the morning when I rise, give me Jesus.” And you see, with those words in verse 26, we know that the change has taken place. This is a different Jacob. He is a changed man. He has come face to face with the living God and he is now desperately embracing Him.

A New Identity

I pogledajte razmenu koja ima mesta u stihovima 27 do 29. Bog kaže u stihuu 27, "Koje ti je ime?" I za stare, ime sadrži nešto od karaktera onoga koji ga nosi. "Koje ti je ime?" On kaže, "Ko si ti?" Jedan komentator je rekao, "reći svoje ime je akt samo-otkrivanja." "Ko si ti?" I Jakov, kao što znate, znači mnoge stvari – "onaj koji grabi petu; varalica; prevarant." I godine kasnije, kada je prorok Jeremija pisao jedan od najpoznatijih opisa ljudskog srca, on kaže, ovo je Jeremija 17 stih 9, "Srce je lažno iznad svega i očajnički bolestan." Reč prevedena kao "lažno", to je Jakovljevo ime. "Srce je Jakov i očajnički bolestan." I njegovo ime je njegova ispovest. On kaže u stihuu 27, ovo je njegova ispovest greha, "Jakov." I blagoslov koji vidite u stihuu 28, blagoslov koji prima je novo ime; to je novi identitet, novo životopis. Stih 28, "Tvoje ime više neće biti Jakov, već Izrael, jer si se borio sa Bogom i sa ljudima i pobedio." To je dobra reč. "Sve o tvom prošlom, Jakov, to više nisi ti. Tvoj identitet, Jakov, nije u tvom prtljagu; nije u tvom bankrotu. Ti nisi svoj sram. Ti nisi svoje prošlost. Ali tvoj identitet, Izrael, je u neumornoj sili Boga." Bog se bori. Bog se trudi. Bog će pobediti. I vidite, ovo daje Jakovu i ovo daje nama, voljenima u Kristu, potpuno novi način postojanja i potpuno novi način života. Jakov je promenjen čovek od unutrašnjosti prema van.

Nova držanja

I na kraju i poslednje i vrlo kratko, tu je Jakovljeva držanja. Mislm da je najlepsi prizor od svih Jakov koji hromi u stihuu 31. “Sunce je zašlo nad njim dok je prolazio pored Penuela, hrom zbog svoje kuka.” Vidite tu je sada ovo rana milosti. To je držanja promenjenog čoveka. To je držanja kršćanskog života – hromim hodati onih koji su isceljeni delom Boga. Da li imaš hromost? Da li imaš hromost?

Mnogi od vas znaju ovo, ali pre otprilike četiri godine moja mama je dijagnosticirana sa rakom jajnika. I ovo poslednje razdoblje bilo je slatko vreme. Ona živi u Starkvilleu i ona svoj tretman ovde u Jacksonu i ona je ovde sa nama punu nedelju svake treće nedelje. I tako sa dvoje malih dece i mama u gradu za hemoterapiju, naša kuća je nekako zoo u tim nedeljama. I ima mnogo dana kada mama dobro ide, ali ima mnogo dana kada mama, ona dodiruje granicu svojih resursa. I jedno od stvari o kojima moja mama sve više govori je koliko je naučila o Božjoj ljubavi prema njoj kroz brigu moga tata prema njoj. I znate, ona kaže, kao, na dan venčanja, znate, “Ja sam lepa, imam belu haljinu, moja kosa je napravljena.” Kao, “Ja sam zabavna! Imamo snove. Imamo planove. Imamo život pred sobom.” Kao, “Da, on me voli.” Ali u bolničkom krevetu i par dana nakon hemoterapije i kada ostanem u krevetu ceo dan, kao da je znala da, znala je da on voli nju, ali to samo pritiska kući, “Da, on stvarno voli me.” I ona je rekla kroz to, da je naučila o Božjoj ljubavi, da je to učinilo rak dragocenim za nju. Ona je znala, ali to je dokazalo, “Nije o tome šta ja donosim na sto. To je o tome šta je Bog doneo na sto za mene u Isusu.”

Da li imaš hromost? Znate, jedan autor je rekao: “Budi pažljiv koga žališ i budi pažljiv koga zavidiš.” Da li imaš hromost? Da li si ranjen? Da li si slomljen? To je stav kršćanskog života – ljudi i žene koji su bili iščašeni delom Boga u njihovim životima i koji hromote pod moćnom rukom Boga, ponizni pod Njegovom moćnom rukom, koji hromote sa spoznajom svoje slabosti i svoje zavisnosti od Gospodina. I šta činiš s ovim? Ako si ovde i tvoje prošlosti i tvoja sramota su iza tebe i tvoja verzija Ezava i njegovih 400 ljudi je pred tobom, znaš da psalmista kaže, Psalm 46 Znaš kako taj psalam završava? “Bog Jakova, Bog Jakova je naš utočište.” Bog Jakova je naš utočište. I ako On može biti utočište Jakovu, onda On može biti utočište i nama. Amen, ovo je Božja Reč. Idemo k Njemu u molitvi.

Nebeski Otac, molimo Te da nas iznenadiš dobrim vestima danas, da nas susrećeš usred našeg neuspjeha, i da nam pokažeš da je promena moguća zbog Tvoje milosti. I molimo ovo u Isusovo ime, amen.