Takvi su neki od vas

Od Dejvida Strajna

Sada, ako želite, uzmite primerak Božije svetog Reči u svoje ruke i okrenite se sa mnom ka 1. Korinćanima, šestoj glavi; 1. Korinćanima, šestoj glavi. Mi se vraćamo ovog jutra u odlomak koji smo samo ukratko razmotrili prošli put. Pogledali smo šestu glavu, stihove 1 do 11, prošle nedelje. Mi se vraćamo da bismo podrobnije razmotrili stihove 9 do 11 ove nedelje. I naći ćete ga na strani 955 u crkvenim Biblijama. I mi to činimo jer ovde apostol Pavle nudi vitalne pastirske savete za svakog Krista koji se bori da živi život svetosti. Dignite ruku ako ne težite da živite život svetosti. U redu, tako da su ovo reči koje ćete naći korisnim i pomoćnim. Svi znamo da smo pozvani na praktično bogobojaznost, ali znamo da je razumevanje tog poziva na svetost i zaista živo izvođenje toga dva veoma različita stvari. Mi imamo borbu u rukama. Zapravo, Vestminsterška Ispovedanja Verovanja to naziva „neprestanom i neprimirivom ratom“ koji buki u našim srcima. I mi znamo, oni od nas koji smo Krista, znamo šta to znači. Mi volimo svoj greh, a ipak volimo Gospodara. Mi želimo da Mu ugodimo i želimo da se prepustimo grehu. I tako postoji borba, kao što apostol Pavle kaže na kraju sedme glave Rimljanima, „Dobro koje želim da učinim, ne činim. Ja se nalazim se razdvojen, sukobljen. Tu je rat. Duh se bori protiv tela i telo protiv Duha,“ kao što Pavle kaže u knjizi Galaćanima.

Sukob između starog i novog života

I taj sukob, ta bitka sa starim životom, sigurno opisuje vernike u crkvama Korinta. Borili su se da se oslobode starih obrazaca greha koji su nekad dominirali njihovim životima. Njihova gordost i hvaljenje – sećate se poglavlja 1 do 4 – njihova gordost i hvaljenje rezultirali su frakcionizmom i podelama koje su razbile zajednicu u Korintu. Tvrdili su da imaju nadređeno duhovno uvid i mudrost, a ipak su izgledali indiferentno kada su članovi crkve upali u očevidne skandalozne seksualne grehe, ne ljubeći ih dovoljno da prakticiraju vernu crkvenu disciplinu. I u međuvremenu, njihove sitne svađe – kao što smo videli prošle nedelje – njihove sitne svađe su se izdegenerisale do te mere da su ih dovele pred javne sudove kako bi vernik tužio vernika i doveo Jevanđelje u nečast dok su pokušavali da profitiraju iz gubitaka drugih. I onda, kao što ćemo videti, Bogom voljen, sledeći put u ostatku poglavlja 6, neki od njih su čak nastavili da koriste prostitucije koje su radile u hramu Afrodite u gradu Korintu. Ovo je crkva koja je jednostavno prožeta moralnim neuspehom i kompromisom i svetovnosti.

I tako u našem odlomku ovog jutra, poglavlje 6, stihovi 9 do 11, apostol Pavle želi staviti u ruke Korinćanima, u naše ruke, neke pisane i duhovne oružje koje možemo koristiti u tom neprestanom i neprimirljivom ratu sa grehom da nam pomogne da pobedimo više nego što izgubimo. Ako pogledate odlomak, videćete da se on relativno prirodno deli na dva glavna dela. U stihovima 9 i 10, postoji reč upozorenja. Postoji upozorenje koje treba da čujemo. Zatim u stihu 11, postoji podsetnik, podsetnik na milost koju takođe veoma hitno treba. Tu je upozorenje i podsetnik. Pogledaćemo oba naizmence. Pre toga, molim vas da spustite glave sa mnom pre svega dok zajedno molimo za Božju pomoć? Da se pomolimo zajedno.

Gospodine, Tvoja Reč je svetlost na našem putu. Ona je svetiljka za naše noge. Čistija je i slađa od meda iz saća. Tvoj zakon oživljava naše duše. I zato se molimo sada da nam daš uši da čujemo što Duh kaže Crkvi u ovom delu svetog Pisma. Neka bude zaista slatko; neka bude hrana za duhovno gladne grešnike. Neka bude svetlost u našoj tami. Neka bude bogatstvo u našoj siromaštini. I neka nas vodi nazad k Isusu, da se na Njemu oslanjajući, nađemo sve što naše duše zaista treba. Jer molimo to u Njegovo ime, amen.

1. Korinćanima poglavlje 6. od stih 9. Ovo je Reč Božja:

Zar ne znate da nepravedni neće naslediti carstvo Božje? Nemojte se prevariti: ni razvršnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se obožavaju u istom spolu, ni lopovi, ni pohlepnici, ni pijanice, ni psovači, ni prevaranti neće naslediti carstvo Božje. I takvi su neki od vas. Ali ste očišćeni, posvećeni, opravdani u ime Gospodina Isusa Hrista i Duhom Boga našega.

Amen, i hvalimo Boga za Njegovu svetom i autoritativnom Reč.

Reč upozorenja

Prvo, razmotrimo upozorenje koje nam Pavle daje ovde. Da li biste pogledali sa mnom stihove 9 i 10? Jedna od velikih iskušenja kada dođete do ovog odlomka je da se preuranjeno usredotočite na listu grehova koji će isključiti osobu iz Božjeg kraljevstva i da preskočite prirodu samog problema u Korintu. Govorili smo o problemu prošle nedelje kada smo primijetili ponovljeno pitanje u stihovima 1 do 11; zapravo, ono se nastavlja sve do kraja poglavlja. Pavle u stihu 2 pita: „Da ne znate?“ Vidite to ponovo u stihu 3, opet u stihu 9, opet u stihu 15, stihu 16 i opet u stihu 19. Tako da Pavle u ovom odlomku više puta pita: „Da ne znate?“ To jest, oni su trebali znati neke istine koje Pavle smatra temeljnim i elementarnim, a koje oni nekako izgleda da su zaboravili. Zaboravili su ih, previdjeli ili odbacili. Rekli smo da je problem, kako biste rekli, je evanđeoska amnezija. To je ono što su oni patili - istine koje su trebali znati, a zaboravili su.

Minimalizacija greha

I u 9. stihu, poseban problem koji se čini da je njihova teološka amnezija dovela do toga je minimiziranje grešnosti greha i apsolutne nužnosti svetosti ako osoba ima ikakvu nadu u nebo. Apsolutna nužnost svetosti ako osoba ima ikakvu nadu u nebo. „Zar ne znate da nepravedni neće naslediti kraljevstvo Božje?“ pita on. Sada će Pavle na različite načine istaknuti tu tačku u ovim dva stiha, ali pre svega želite da primijetite šta se dešava kada jevangelička amnezija vodi zaboravu temeljne istine kao što je ova. Evanđelska amnezija, teološka zaboravljivost, stvara prazno mesto u našem razmišljanju koje mora biti popunjeno. Ako nije popunjeno Bibličkom istinom, opasnost je da će biti popunjeno lažima, greškom, obmanom. I tako Pavle kaže u 9. stihu: „Nemojte se prevariti.“ On zna ako su zaboravili ove istine, koje su im dobro naučene i upućene, velika opasnost je da će biti prevareni. „Nemojte se prevariti.“

Prilagodba ubeđenja kako bi se greh učinio podnosljivijim

Postoje faze koje možete primijetiti u moralnim neuspjesima korintskih kršćana. Moramo ih primijetiti kako bismo ih sami izbjegli. Vidite ih u Pavlovom razgovoru do sada. Prije svega, oni ignorišu ove osnovne istine ili ih odbacuju ili zaboravljaju ili jednostavno previdjaju. Padoše žrtvama jevanđeoske amnezije. Zatim, drugo, u taj teološki vakuum u njihovom razmišljanju prokrada se ovo smrtonosno zavaravanje. Budući da nisu slušali istinu, počeli su umjesto toga slušati laži. Počeli su prilagoditi svoje uvjerenja kako bi udovoljili svojoj sklonosti ka grijehu. Ljubili su svoj grijeh. I budući da poziv na radikalnu svetost više nije izgledao važnim za njih, možda bi trebalo prihvatiti drugačiji skup uvjerenja koji će u potpunosti prilagoditi njihov grijeh. Vidite, mi stvarno nemamo problem s grijehom, zar ne? “Ne, ja nemam problem s grijehom. Volim svoj grijeh. Imam problem s Bogom. Ono što On želi od mene je samo toliko nezgodno!” I kada takav način razmišljanja stvarno ovlada nama, ako nismo pažljivi, počinjemo prilagoditi svoja uvjerenja, svoju doktrinu, kako bismo napravili mjesta za našu moralnost.

Imao sam vrlo dragog prijatelja koji je postao ministar Jevanđelja u konzervativnoj denominaciji, donekle sličnoj našoj, koja je vjerovala u negrešivost i vlast Svetog Pisma. I on je dobro počeo svoje služenje, ali nakon nekog vremena njegovo ponašanje postalo je nepredvidljivo. Počeo je nestajati bez objašnjenja. Jednog dana njegova žena je našla dokaze među njegovim stvarima da je vodio dvostruki život. I kada ga je suočila, on ju je napustio i počeo živjeti otvoreno homoseksualnim životom. Danas služi kao ministar u liberalnoj crkvi koja poriče da je homoseksualnost grijeh. Vidite šta je učinio? Njegova uvjerenja i njegove moralne sklonosti nisu se mogle uskladiti. I zato što je volio svoj grijeh, prilagodio je svoja uvjerenja kako bi udovoljio svom grijehu.

I to je ono što su Korinćani bili u opasnosti da čine. „Nemojte se prevariti“, kaže im Pavao. „Nemojte se lagati! Ni razuzdani, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se upuštaju u homoseksualnost, ni lopovi, ni pohlepni, ni pijanici, ni psovači, ni prevaranti neće naslediti carstvo Božje.” Razuzdanost, preljub, homoseksualnost bili su toliko normalni u Korintu, toliko rasprostranjeni, da su vernici u crkvi imali veliki problem da se odupru neprestanom kulturnom pritisku da prave ustupke, da počnu da se varaju da zahjevi Isusa Hrista u njihovim životima zaista moraju biti prilagođeni da stanu u njihovom grčko-rimskom kulturnom kontekstu. Možete li si ih zamisliti kako strpljivo pokušavaju da objasne kako stvari zaista stoje apostolu Pavlu, zar ne? „Oh, sigurno Pavle, ovo možda funkcionira u Palestini, znate, među onim tradicionalnim, konzervativnim jevrejskim narodom. Ali ne ovde! Ne u Korintu! Ne, vidi Pavle, seks izvan braka, homoseksualnost, preljub, oni mogu biti uzroci skandala u Jerusalimu, ali u našem metropolitanskom gradu to nije velika stvar. Zar ne možete ozbiljno očekivati od nas da odbijemo mito, zar ne? Pavle, morate razumeti, ako živite u Korintu, to je samo cena poslovanja. I šta ako pijemo više vina nego što ste vi svi običavali? U čemu je velika stvar, Pavle?“

I tako dalje i dalje. Moraju se napraviti određeni ustupci. Greh, u početku, biva zanemaren, a potom tolerisan, pa još i potiče. Nakon toga, greh biva pozitivno potvrđen, ne kao greh već kao dobra stvar – sve dok pravi grešnik ovde nije apostol Pavle – tako uski, tako ekskluzivan. To zvuči jako poznato, zar ne? Pavle želi da nam pomogne da razumemo kako god da izgledaju ubedljivi argumenti sveta protiv onoga što Biblija naziva grehom – Biblija to naziva grehom; svet kaže da to nije greh – Pavle želi da razumemo da posledice prihvatanja greha kao načina života imaju večan obim. One su večnog obima. „Nemojte se prevariti. Ni razvršnici, ni idolatra, ni preljubnici, ni muškarci koji se upuštaju u homoseksualnost, ni lopovi, ni pohlepni, ni pijanici, ni psovači, ni prevaranti neće naslediti carstvo Božje. Večnost je u pitanju, Korinćani.“

Odnos između idolatre i seksualnih greha

Sada ću brzo ukazati na par stvari u vezi sa spiskom grehova koje Pavle spominje ovde pre nego što pređemo na sledeće. Prvo, primetite u 9. stihu usred tog spiska seksualnih grehova, tu je i idolatrija. Čini se kao čudna stvar koju treba umetnuti kada govoriš o seksualnom grehu. To samo čini se čudnim sve dok ne shvatite i ne zapamtite da su hramovi Apolona i Afrodite dominirali religijskim životom Korinta. Njihov homoseksualni seks i hramovska prostitucija bili su deo paganskog bogosluženja u tim hramovima. Bilo je normalno u Korintu da se ovakav vid seksualnog greha praktikuje kao deo bogosluženja. I tako je to bilo, doslovno, oblik idolatrije. Ali zar ne mislite da, u stvari, u našem sadašnjem kulturnom trenutku, veza koju Pavle pravi ovde između idolatrije i seksualnog greha govori sa posebnom relevantnošću našem dobu? Uostalom, politika seksualnog identiteta dominira noćnim vestima, zar ne? Čak i određuje ishod izbora. Seks je zabava na našim televizijskim ekranima. To je marketinški alat u našim reklamama. Pornografija je epidemija, a hristjani koji se drže Biblijske norme za ljudsku seksualnost su progonjeni iz javnog prostora i kažnjavani zbog verovanja u ono što je Crkva ispovedala dva milenijuma. Seks je isto toliko idol danas u našem dobu kao što je bio u Korintu. Tako da je vrlo korisno razumeti da je seksualna opsesija u Pavlovom dobu i u našem, u stvari, oblik idolatrije, lažnog bogosluženja.

Dubina greha

Druğa stvar koju treba primijetiti na ovoj listi je način na koji Pavao govori o porocima koje spominje. On zapravo ne imenuje grijehe; on imenuje ljude koji su definirani tim grijesima. On ne govori o seksualnoj nemoralnosti, zar ne? On govori o „seksualno nemoralnim“. On ne govori o pohlepni; on govori o „pohlepnim“. On ne govori o prijevari; on govori o „prevariteljima“. Vidite, grijeh je toliko opasan, vječno opasan kao što Pavao ističe, upravo zato što je to pitanje mnogo više od pukog ponašanja. To je zapravo pitanje identiteta. To nije samo površno. Grijeh ide direktno do korijena onoga što jesmo. Pavao nam kaže da dok vjerujemo i govorimo sebi da je razlog zašto slijedimo ove stvari taj što mislimo da će nam one dati slobodu, Pavao nam zapravo kaže da je suprotno istina. Grijeh koji volimo i slijedimo i kojemu se klanjamo, na kraju, zapravo nas porobljava. Oni dolaze da nas dominiraju i da nas definiraju. Mi postajemo nepravedni. Mi postajemo „pohlepni, psovači, prevaritelji, bludnici, homoseksualci“. To nije problem aktivnosti, ponašanja samo. To je problem identiteta. Što znači, mi smo mnogo, mnogo više nego što realiziramo, kao što se kaže. Mi smo mnogo gori nego što smo realizirali. Naš problem grijeha ide sve do korijena onoga što jesmo. To nije samo problem onoga što činimo.

I zato je kraljevstvo Božje isključilo ljudske bića koja su definirana svojim grehom, koja su porobljena grehom jer je greh problem identiteta. Ako pogledate stih 9 ponovo, u originalnom grčkom postoji zanimljiva struktura rečenice. Teško je prevesti na engleski bez da zvuči kao da govori Yoda sa glagolom na pogrešnom mestu! Ali u originalnom grčkom, reč "nepravedni" u stihu 9 i reč "Bog" su jedna do druge da istaknu kontrast. Ovo je pravi problem, vidite. Nepravedni i Bog stoje potpuno otudjeni jedan od drugog. Nisu kompatibilni. Rečenica bi glasila nešto kao: "Da ne znate da nepravedni, Božje kraljevstvo neće naslediti." Nepravedni i Bog su nekompatibilni. Greh nas isključuje iz Božjeg kraljevstva. Pavle želi da razumemo ako mislimo da nemamo problem sa grehom, uostalom, da greh može biti prihvaćen i udovoljen i potrajan, pa Pavle želi da razumemo istinu, imamo nepremostiv Božji problem, nepremostiv Božji problem. Bićemo isključeni iz Božjeg kraljevstva. [G2] Dakle, postoji upozorenje ovde; trezveno upozorenje ovde. Zar nije? “Da ne znate da nepravedni neće naslediti Božje kraljevstvo?”

Podsetnik milosti

Takođe postoji divan podsetnik. Da pogledamo zajedno stih 11? „Takvi su neki od vas. Ali vi ste očišćeni, posvećeni, opravdani u ime Gospodina našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg.” Čini se da je njihova jevanđeoska amnezija dovela Korinćane da zaborave ne samo opasnost kojoj ih je greh izložio; već ih je takođe dovela da zaborave radikalnu transformaciju koju donosi milost. „Takvi su neki od vas,” podseća ih on. Grehi koje je naveo, nekad su ih definirali. Oni su to bili. To je zapravo vrlo slično tome kako naše društvo danas razmišlja, zar ne? Jedan od karakterističnih kulturnih motiva našeg doba – naglasak je na tome kako sebe identifikujemo. I tu postoji zrno istine u tom kulturnom motivu. Pitanje ovde zapravo jeste o identitetu. Ali to nije identitet koji sami izmišljamo ili otkrivamo ili biramo za sebe. Pitanje ovde zapravo jeste o identitetu koji nam je dat ili grehom koji nas porobljava ili Jevanđeljem koje nas oslobađa.

Prethodni identitet

Korinćani, čini se, nastavljaju da se definišu onim što su nekad bili, umesto onim što sada jesu u Kristu. Njihov greh je nastavio da dominira načinom na koji su razmišljali o svom identitetu, ne Isus. Ali Pavle je ovde snažan, nije li? „Takvi su neki od vas bili.“ Kada ste postali kršćani, vaš dominantni, porobljavajući greh više ne vlada u vašem životu. On više ne definiše ko ste. Njegova vlast je bila slomljena i vi ste postali slobodni. Vi sada niste, vernici u Isusa, vi sada niste ono što ste nekad bili, po milosti Božoj. Hvala Gospodinu što je to istina. Vi niste ono što ste nekad bili. Kada sebe definišete svojim starim grehom, svojim starim životom, vi zapravo dajete oružje neprijatelju vaše duše da koristi protiv vas. Kada nastavljate da sebe definišete kao „gej kršćana“ ili „pijanog kršćanina“ ili „ljutog kršćanina“, vi činite greh modifikatorom milosti. Vi kažete: „Da, ja sam kršćanin, ali moj greh modifikuje sve. Ja nastavim da budem rob njega. On nastavlja da igra ulogu koju Biblija kaže da više ne igra.“ To je laž, obmana, koju Pavle poziva Korinćane i nas da izbegavamo. Isus je Gospodar u vašem životu. Vi niste ono što ste bili. „Ako je neko u Kristu, on je“ – šta? Možete mi odgovoriti ako želite. Plafon neće pasti na vas! „Ako je neko u Kristu, on je novo stvorenje. Staro je prošlo, a novo je došlo.“ Vi niste ono što ste bili. Vreme je da počnete da živite u svetlu vašeg novog identiteta u Isusu Kristu.

Vi Ste Bili Oprani

Sada ponekad, kada se trudimo da se oslobodimo našeg prošlog života, to je zbog pogrešnog razumevanja prirode kršćanske preobrazbe. Obično mislimo da smo kršćani zato što smo sami izabrali da dođemo Isusu Kristu. Mi smo to učinili. Kada Pavao nabraja te grehe, a zatim kaže u 11. stihu: „Takvi su neki od vas bili“, on ne kaže, zar ne, on ne kaže: „Ali vi ste se sami oprali. Vi ste se sami posvetili. Vi ste se sami opravdali.“ Ako to bude istina, možda bi bilo legitimno za nas da se iz dana u dan pitamo da li je Isus koji se nudi u Jevanđelju taj kojim ću se ja odrediti i poistovetiti, koga ću izabrati da ljubim i sledim i služim ili će to biti moj greh. Porota još nije izrekla presudu. Ali to nije istina. Ne, istina je: vi ste oprani, vi ste posvećeni, vi ste opravdani. Bog, u suverenom milosrđu, upao je u sredinu vašeg ropstva grehu i oslobodio vas je, opranog vas čist, odvojio vas za život svetosti i radosti u službi Njemu. On vas je smatrao pravednim u Svom pogledu jer je pravednost Hristova uračunata vama i vi ste je primili kao dar verom samom. On je to učinio, jednom za sve. Glagolski vremeni su važni. Oni znače da se svaka od ovih stvari dogodila u određenom trenutku, jednom za sve, rešeno u prošlosti. „Vi ste oprani, vi ste posvećeni, to jest, vi ste odvojeni i posvećeni za svet život. Vi ste opravdani, nikad više ne ponavljati, nikad ne možete izgubiti. Čist. Čist u očima Boga u ime Gospoda Isusa Hrista.“ Zbog Isusa, vi ste čisti. To ste vi stvarno. To ste vi stvarno.

Dolazi kakav jesi

Sada je to od pomoći iz dva razloga. Prvo, od pomoći je jer nam kaže da nema nikoga izvan dosega milosti. Neki od vas danas koji čujete ovo poručanje možda se pitaju da li vaš greh isključuje sve mogućnosti da budete primljeni od Isusa Hrista. Vi osećate njegov ugriz. Vaša sramota je stvarna, ogromna. “On ne bi me hteo! Pogledajte me! Pogledajte šta sam učinio! Pogledajte kakav sam bio! Pogledajte kako sam postupao s drugima. Pogledajte kako sam postupao sa sobom. Nema šanse da Isus hoće mene.” Pročitajte ponovo stih 11. “Takvi su neki od vas.” Prevaranti, lopovi, krađaši, homoseksualci, idolatra. Korinška crkva je bila puna njih. Prva Presbiterijanska Crkva je puna njih. Carstvo nebesko je puno njih.

Sada nema idolatra, nema seksualno nemoralnih ljudi u nebu, ali nebo je puno ljudi koji su nekad bili; koji su nekad bili. „Takvi su neki od vas.” Postoji nada za najgore od nas u Isusu Kristu. On voli da uzima krive grešnike i čini ih čistima. On voli da te opere čistim. Pa dođi Isusu prljav! Dođi Isusu postideđen! Dođi Isusu strahujući! Dođi Isusu sa svojim grehom netaknutim i pusti Nega da učini sve. On će te oprati tako da, iako se osećaš prljavim, On će te učiniti čistim. On će te posvetiti tako da tamo gde si nekad osećao da si potpuno bio rob svojeg greha, On će te odvojiti za život koji teče po potpuno drugom skupu principa, duž drugog seta tračnica, koji ide u drugom smeru koji Mu je ugodan. Tamo gde te tvoja krivica dominirala, blokirala ti je horizont, bio si toliko postideđen, On će te obleći u pravednost samog Isusa Krista, kao da bi Krist skinuo svoje vlastite haljine i zavio ih oko tebe pokrivajući tvoje prljave krpe lepotom svoje vlastite poslušnosti. Tako da u nebeskom prestonu, Bog će pogledati na tebe i neće videti tvoj greh već će te videti kako sijališ sa sjajem svog vlastitog Sina. On voli to da čini za grešnike, krive grešnike. Nema nikoga koji je izvan dosega milosti Isusa Krista, pa dođi, krivi grešnik, i nađi dobrodošlicu u Njemu. To je pomoć za krive, postideđene, strahujuće, slomljene grešnike. Postoji dobrodošlica za tebe u Isusu.

Бог ће те променити

Također je od pomoći vjernicima, kao što su bili Korinćani, koji osjećaju da ono što su bili, to moraju uvijek biti. Jeste li ikad osjećali tako? Da će sutra biti isto kao što je bilo jučer. Da će vas grijesi koji su vas spriječili i definirali uvijek spriječavati i definirati. Nije tako. „Takvi su neki od vas. Ali vi ste očišćeni, posvećeni, opravdani.” Ne samo što će Isus oprostiti, On će vas i promijeniti. On će vas promijeniti, tako da sutra, po Njegovoj milosti, nećete biti isti kao što ste danas. On će vas učiniti sličnim Sebi. Nema nade za vas nigdje drugdje osim u Evanđelju. Grijesi vas porobljavaju, definiraju, dominiraju vama, ali Isus Krist vam daje novi identitet. On vas čini novim stvorenjem i daje vam nadu i sutra koji će biti svijetao i lijep, s Njegovim karakterom koji počinje sijati iz vašeg života. Zato se okrenite, bilo da ste kršćanin ili ne danas, okrenite se od sebe i bijedne prljavštine vašeg grijeha prema Isusu Kristu. Neka On vas očisti. Neka On vas odvoji za Svoju službu i oblači vas Svojom savršenom pravednošću.

Molimo se zajedno.

Oče naš, Ispovedamo Ti se da ponekad dozvoljavamo našim grehima koji nas opterećuju da ispune ceo naš horizont. Ništa drugo ne možemo videti osim našeg neuspjeha. Čudimo se što nikada nećemo biti drugačiji od onoga što sada jesmo, što je naša borba protiv greha neosvojiva. Pomozite nam da se setimo istine. Mi već nismo ono što smo bili kada verujemo u Isusa, a sutra nećemo biti ono što sada jesmo. On radi u nama da nas učini kao što je On. I za one koji nisu hristjani, molimo se za njih sada. Molimo Te da im pokažeš da je pravi problem u njihovom životu greh, da možda veruju da ih sada oslobađa, ali ih zapravo porobljava i jednog dana će ih zauvek isključiti iz Tvog carstva. Oni imaju strašan problem sa Bogom. Ali pokaži im, pokaži im da ima nade i za njih, da mogu biti očišćeni. I privuci ih sada, ovog jutra, da ovo može biti prelomni trenutak u njihovom životu i privuci ih da klekne pred Hristom, da On može da ih opere i odvoji i objavi ih pravednima pred sudom nebeske pravde, sada i zauvek. Jer molimo to u Isusovom imenu, amen.