Kraj stida

Kraj sramote

Софонија 3:14-16

Од Gabe Fluhrer

Док седите, молим вас, узмите своје Библије и окрените се ка Софонијиној трећој глави. Ако не знате где је та књига, то је у реду. Не знам да ли смем то да признам као проповедник, али у првом председништву на којем сам седео, морао сам да погледам у индекс да нађем ову књигу! Ок? Дакле, то је било када сам био у семинарији, па не осећајте се лоше ако је не можете наћи! Она је на страни 790 у вашим црквеним Библијама; 790. И само да вам дам наговештај где ћемо ићи у наредних неколико недеља у вечерњим часовима, вечерас ћемо погледати 3:14-16, а следеће недеље увече, ако Господ буде благоволео, погледаћемо оно што је названо [[BVRJohn 3:16]] - једна од мојих омиљених библијских стихова. Дакле, размишљам о овим стиховима већ неко време и вечерас ћемо прећи у поглавље 3, стихове 14 до 16; страница 790.

Молимо се, а затим ћемо чути Божју реч.

Оче наш, оно што смо управо певали је наша велика нада вечерас – да Исус, који је једном био подигнут пре више од 2000 година, буде подигнут вечерас као узвишени, устали Спаситељ, који је једина нада за нас покварене грешнике. Нека онај који говори умањи да Христос може расти и испунити све у свему. Молимо за силу Духа да реч учини стварном и живу и оштријом од сваког двосечног мача и молимо то све у име Исусово, амин.

Софонија 3, počev od stiha 14. Ovo je Božja reč:

Певајте гласно, ћерко Сионова; викајте, Израиљу! Радјте се и ликујте свим срцем, ћерко Јерусалимова! Господ је уклонио пресуде против вас; он је очистио ваше непријатеље. Цар Израиљев, Господ, је у средини вашем; никада више нећете се бојати зла. У том дану ће се рећи Јерусалиму: "Не бојте се, о Сион; немојте руке ваше ослабити.”

Трава вену, цвеће опада, али реч живог Бога ће стајати заувек и заувек, амин.

Najbolja avionska kompanija je Southwest Airlines, i mi je ovdje više nemamo, saznao sam baš kada smo se preselili ovamo! Bila je to naša spasilačka linija da se vratimo iz strane zemlje Pennsylvanije do Južne Karoline kada sam bio na Westminsteru. I imali su ovu reklamnu kampanju prije nekoliko godina, koja je bila jedna od najboljih koje sam ikad vidio, a slogan reklamne kampanje bio je: „Želite li pobjeći?” I bila je ovo jedna reklama gdje ste vidjeli ovog čovjeka i ovu ženu koji sjede u nekakvom korporativnom odbornoj sobi izgleda, očito izvršne vrste, i oba gledaju ravno naprijed i on nekako nervozno pogleda okolo i kaže: „Znate, hteo sam vam ovo reći već dugo vremena, ali sam uvek imao osećanja prema vama.” I ona postaje veoma uzbuđena i pogleda ga i uhvati ga za ruku i kaže: „I ja!” I on nekako izgleda iznenađen i okreće se, i vidite mu slušalicu u uhu, i kaže: „Moment, samo jedan sekund. Šta je to bilo?” I vidite njenu facu i ona kaže: „Oh ne!” I dolazi slogan: „Želite li pobjeći?”

Krivica protiv Stida

I dok sam razmišljao o tome ovu nedelju, postoje trenuci u našim životima kada želimo da imamo tu opciju, zar ne? Gde bismo samo mogli da pobjegnemo od onoga što je to - okolnosti, ljudi, šta god to bilo. Pre svega, mislim da želimo da pobjegnemo od sećanja i delova naše prošlosti koji nam izazivaju sram. I moramo razlikovati na početku ovde između krivice i srama. Istraživač srama, Brene Brown - ako niste čuli za nju, to je u redu. Ako budete imali priliku, ona je održala govor koji ima oko 30 miliona pregleda na TED-u o „Moći ranjivosti i srama“. To je zaista vredno pogledati. Ona je mnogo napisala o ovoj temi i razlikuje između krivice i srama na ovaj način. Ona kaže: "Krivica je neispunjavanje nečega prema standardu i osećanje pravilne psihološke krivice zbog toga - pravilne psihološke nelagodnosti zbog onoga što ste prekršili." I kao hristjani, ne mislim da ona to nije, ali kao hristjani, možemo se složiti s tim. Kada ne uspemo da živimo prema Božjem zakonu, trebali bismo se osećati krivim.

Sram je drugačiji. Ona kaže: "Sram je intenzivno osećanje bezvrijednosti i nedostojnosti ljubavi." Možemo to izraziti u tri reči. Sram nam kaže: "Ne pripadaš." Krivica je više privatna. Sram, kako je rekao jedan autor, "ima svedoke". To je javna pojava. To je nešto što smo pokvarili i propali pred drugima i to je bolno sećanje. To nam izaziva nelagodnost kada razmišljamo o tome. I postoje različite vrste srama, zar ne? I tu je sram koji je stvaran - sram koji bismo trebali osećati pred Bogom zbog povrede Njegovih standarda. Ali onda tu postoji sram koji ne bi trebalo da postoji. Stvari koje su nam učinjene - zloupotreba, druge stvari kao što su te. Ili situacije u kojima smo se našli gde je poruka koja nam je predata bila: "Ne pripadaš."

I prorok Sofonija će nam večeras govoriti o kraju sramote. I dozvolite mi da vam brzo postavim kontekst. Sofonija je jedan od dvanaest malih proroka. Sada, to ime nekako može biti zavaravajuće. Nije zato što su oni manje važni u Božjoj Riječi ili što nisu važniji kao drugi dijelovi Božje Riječi. Oni se nazivaju malim prorocima jednostavno zato što su njihove knjige u Starom zavjetu vrlo kratke. Tako imate velike proroke – Isaiju, Jeremiju, Ezekiela i Daniela. I onda imate ovih dvanaest malih proroka i Sofonija je jedan od njih. On piše oko 640 godina prije rođenja Isusa tokom vladavine velikog reformatorskog kralja Starog zavjeta, Josije. Ako se vratite u knjigu Kraljeva i pročitate o Josiji, on je taj koji vraća bogoslužje u Izrael. On čini mnogo reformatorskog rada u Izraelu u to vrijeme.

Sada, jedna od jedinstvenih karakteristika knjige Sofonije je da otvara svoju prorokovanje vjerojatno sa scenom kosmičkog suda kao nigdje drugdje u Starom zavjetu. Što ja mislim pod scenom kosmičkog suda, to nije kao neki od proroka gdje Bog kaže: "Gledajte, ja ću doći i suditi vama, Izraele, za sve vaše idolopoklonstvo i sve vaše grijehe i sve načine na koje ste se udaljili od mene." On to čini, ali počinje sa kosmičkim sudom. Svi ulaze u ovo. Nitko ne pobjegne. Tako ova knjiga ima puno loših vijesti sve dok ne dođemo do ovog poglavlja. I nekako vladajući stih koji zaista postavlja ton za sve što slijedi je stih 11. "U taj dan, nećete biti postiđeni." I mi ćemo vidjeti taj izraz "U taj dan" opet u našem tekstu večeras. I tako što Bog obećava učiniti ovdje je da kaže: "Ja ću ukloniti svu vašu sramotu" – u ovom slučaju, pravu sramotu – "Ja ću ukloniti sve to i blagosloviti vas kao što nikada niste zamišljali." To je tamo gdje ćemo ići sljedeći tjedan.

Дакле, ово је главна поента онога што Софонија говори. Срам се завршава када обожавамо Бога без икакве резерве за оно што је Он учинио извршавајући никакву пресуду над нама тако да немамо страха у Његовом присуству. Срам се завршава када обожавамо Бога без икакве резерве за оно што је Он учинио извршавајући никакву пресуду над нама тако да немамо страха у Његовом присуству. И те "никакве" ће формирати наше три наслова. Дакле, у стих 14, Никаква резерва. Стих 15, Никаква пресуда. И стих 16, Никакав страх.

Никаква резерва

Погледајте са мном тамо поново на стих 14 – Никаква резерва. "Певајте гласно, ћерко Сионова; викајте, Израиљу! Радујте се и ликујте свим срцем, ћерко Јерусалимска!" Као што сам споменуо непосредно пре овога, нисмо чули ништа до лоших вести и онда имате овај стих бачен право у средину свега овога. И овај стих долази као нека врста изненађења. "Викајте; радујте се" – језик који иде даље од нормалног, оно што бисмо могли чак назвати пресвитеријанским стилом обожавања. Ми имамо тешкоћа да мислимо о обожавању као овом. Сада има толико тога што волим у нашој традицији у погледу реформисане теологије и обожавања, али ако будемо искрени према себи, не радимо ствар радости баш добро. Или радимо? Јер видите, био сам на фудбалским утакмицама са вама и то ми подсети на одлазак на фудбалске утакмице са мојим пријатељима код куће где сам имао брата у братству у колеџу који је био најсмиренији човек и ставите га у суботу ујутру на стадион Вилијамс-Брајс у Јужној Каролини и он се претворио у животињу! Он може викати и плесати и пљескати и подизати глас као ничији посао!

Како се односити према Богу

I moja poenta je ovo. Kada gledamo sportske događaje i naš tim pobedi – ne moram vam reći kako je to izgledalo kada je Ole Miss pobedio Alabama, ili, jednaku priliku ovde, ili kada je State pobedio Ole Miss ove godine. Video sam mnogo radosti s obe strane. I kada se to dogodi, svi mi izgubimo obuzdanost. Izgubimo naš osećaj za pristojnost kada naš tim pobedi. I to je ono što prorok kaže ovde. Prorok kaže kada se to dogodi, kada shvatimo šta Bog čini, kada nam to dođe kući, ovo je rezultat – sveobuhvatna radost; pjevanje; radost zbog onoga što je Bog učinio. I ovde je pitanje. Šta je to u našim životima što nam sada uzrokuje radost? Čime smo sada sretni? I Bog kaže: „Jedna od stvari koje ja činim je da uzimam te radosti koje doživljavate,” koje su dobre i divne i nema ničega lošeg u tome da se uzbuđujete zbog sportske ekipe, ali On kaže da su one pokazatelji veće stvarnosti. „Tako hoću da odgovorite Meni. Tako hoću da se odnosite prema Meni.” To je ono što Bog kaže njima. „Hoću da imate takvu radost zbog onoga što Ja činim u vašem životu.”

I primijetite kada je to Bog zapovijedio da učine. Nije to kada sve ide dobro. Sve su to obećanja o tome što će Bog učiniti. Sve su to stvari koje su buduće. One se još nisu dogodile. I Bog kaže: „Dok čekate, usred svega što se raspada, Izrael, radujte se!” Da li je to kontraintuitivno ili što? I ovo mu kaže nama. Kaže: „Što vam zadaje najveću sramotu? Je li to nešto iz vaše prošlosti? Je li to nešto što ste rekli na večeri? Je li to način na koji ste se ponašali kada ste bili vani i bili su svjedoci? Što vam zadaje najveću sramotu?” Za Izrael, to je bilo napuštanje Boga. Oni su ga napustili. Oni su se udaljili i rekli: „Mi ćemo ići za idolima.” I Bog kaže: „Još nisam gotov s vama. I usred toga što se ja bavim vašom sramotom” – i o tome ćemo razgovorati ovdje za trenutak – kaže: „Dok čekate, radujte se.” Vi i ja možemo imati radost tamo gdje smo sada, večeras. To je divno obećanje. Tako vidimo na prvom mjestu da Bog zove nas da ga volimo i da ga častimo i da ga uživo bez rezerve. Bez rezerve. Bezumljenje u njihovom uživanju s Bogom.

Nema suda

Zatim, na drugom mestu, pogledajte stih 15 u Bez Suda. „Gospodin je uklonio presude protiv vas; On je odao vaše neprijatelje. Kralj Izraela, Gospodin, je među vama; više nikad nećete se bojati zla.” Zašto treba da se radujemo? Prorok kaže: „Jer sam uklonio unutrašnje presude protiv vas i spoljašnje prepreke za uživanje u Meni.” Videli ste taj jezik tamo? „Gospodin je uklonio presude protiv vas.” Vidite, ovo je naš unutrašnji osećaj krivice i stida koji svi imamo. Znamo, intuitivno, jer smo stvoreni po obrazu Božjem, da nismo tamo gde treba da budemo s Njim, bez Isusa. Svi imamo takvu duboko ukorijenjenu tjeskobu. Pokušavamo to maskirati na različite načine. Ne znamo stvarno šta da radimo s tim dok Bog ne otvori naše oči. Znamo da nismo sveti. Znamo da treba da se stidimo pred Bogom. To osećamo. I Bog kaže: „Ja ću to ukloniti.”

A zatim On ide ka spoljašnjim uzrocima. Kaže: „Ja ću ukloniti sve vaše neprijatelje. Bilo kakva pretnja vama, Izraelu, ja ću je oduzeti.” Sada razmotrite to u odnosu na stid. Ljudi koji su nam nanijeli stid mogu biti naši neprijatelji ili ne. Poanta je ipak ista. Ono što Bog obećava ovdje je da će ukloniti sve što je spoljašnje prema nama što će nam naneti stid. Drugim riječima, obećanje je da neće biti više svjedoka jer neće biti više razloga za stid. To je ono što Bog čini, jer stid je u osnovi stvarnost koju stvaraju drugi.

Prava Mir

I kada Bog kaže ovo nama, On nas pita da razmotrimo činjenicu da svi mi, zbog ovih prijetnji nama – bilo od drugih, od neprijatelja, od sramote, šta god to bilo – On kaže da nas to vodi da postanemo hronično brinuti. Zar se ne brinemo mnogo? Zar sramota ne uzrokuje brigu? Možda ste bili osramoćeni rano u životu i za ostatak života ste se pitali: „Hoću li ikad biti prihvaćen? Hoću li ikad biti dovoljno dobar? Hoću li ikad ući u tim?” I to opet vodi ka anksioznosti. Brinemo se da li smo sigurni. „Hoću li biti povrijeđen fizički, emocionalno od drugog čoveka? Šta će se dogoditi?” Briga, briga, briga. I ovo je ono što Bog kaže. On kaže da možete imati pravi mir, pravu radost, ono što svi traže a tako malo ljudi nađu. On kaže da je to dostupno, na čekanje, za one koji pitaju, večeras.

I primijetite kako On to kaže tamo. On kaže: „Nikada više nećete se bojati zla.” Bojite li se zla? Ja se bojim. Ne znam šta je to. Nađem se kako postajem sve više anksiozan što moje djeca stare. Vi ste roditelji već dugo vremena; možete mi reći kako se nositi s tim! Ali što moje djeca stare, toliko više se bojim svega zloga koji postoji u svijetu i brinem se za njih. I da, kajem se i molim Gospodinu za pomoć, ali to je tu sa mnom kada se probudim ujutro. I to je ono što Bog kaže nama. Veliko obećanje je nikada više ne bojati se zla. Možemo prestati brinuti i prestati se bojati i osjetiti Božji mir. Na to ćemo se vratiti i na kraju.

Zatim primijetite šta Bog kaže tamo. On kaže “Kralj Izraela, Gospod, je u vašoj sredini.” To je bila velika nada Izraela, zar ne? Ako pročitate unatrag kroz Stari zavjet, počinjete i čitate Postanak – kako nastaje ljudski rod, a zatim se sve svodi na Abrahama i tada Bog poziva ovaj narod i oni su porobljeni. I tada ih On izvodi iz ropstva i žive izvan okova Egipta. I šta počinju govoriti? “Hoćemo kralja kao narodi oko nas!” I Bog kaže: “Ne želite, jer taj kralj će porobiti vaše sinove i to će loše proći za vas. I zašto želite kralja kada sam Ja vaš Kralj?” Pa ipak oni kažu: “Ne, ne, dajte nam kralja!” I On im daje kralja. I ovdje smo, otprilike četiri ili pet stotina godina nakon što Izrael ima kralja, i pogledajmo kako su. Kraljevstvo je podijeljeno između sjevera i juga; bilo je više ustanaka i pobuna. Čak i čovjek po Božjem srcu nije uspio na tako veličanstven način da Bog proklet ostali njegov dom i njegovu djecu u njegovom potomstvu zbog njegove preljubnice i ubojstva! Nije dobro krenulo Izraelu! I ovo obećanje je: “Ja dolazim k vama. Ja ću biti vaš Kralj kao što sam obećao da ću biti.”

Ovo Nisu Samo Riječi

To me seća na priču koju sam nedavno pročitao o ženi koja je bila udata, imala je dvoje dece i, kako se činilo, sjajan brak. I jednog dana, ona je jednostavno ustala i otišla. Rekla je: "Ne mogu više to da radim", i otišla je. Njen muž je bio slomljen i stalno ju je zvao, sa decom na telefonu, i rekao: "Samo razgovaraj s njima." A ona bi samo obesila slušalicu. Tako da je on na kraju uspeo da je prati i nađe gde se nalazi i, uz veliki lični trošak – finansijski, emocionalno, fizički, sve drugo – on je našao i došao do nje i rekao: "Volim te. Molim te, vrati se!" I ona je pukla u njegovom naručju. I on je rekao: "Mi smo te zvali. Slali smo pisma. Zašto ništa od toga nije imalo uticaja?" Ona je rekla: "Ranije su to bile samo reči. A onda si ti došao."

I to je upravo ono što je Izraelu obećano ovde. Ovo nisu samo reči. "Gospod, vaš Kralj, doći će u vaše sredstvo." I nije li Izraelova čežnja za kraljem naša čežnja? Živimo u slomljenom, raskomadanom, nepovezanom dobu. Nije li fascinantno da uprkos dobu najveće komunikacijske sposobnosti između naših pametnih telefona, računara i iPada, mi smo doba koje možda nikad nije bilo toliko nepovezano u odnosima. I mi čeznemo da nam neko kaže kuda da idemo, kako da stignemo tamo, kako to izgleda kada stignemo tamo. Mi čeznemo za kraljem. Mi čeznemo da nam neko kaže šta da radimo, ali zbog greha, u isto vreme, ne želimo da nam neko kaže šta da radimo. Mi duboko nedoverčivo gledamo na vlasti u našem dobu, ponekad s pravom. Možda ste bili zlostavljani od nekoga ko je bio na vlasti. Možda ste trpeli od nekoga ko je bio u položaju vlasti. To je stvarnost. Ali u našim srcima, svi mi osećamo resentman prema vlastima nad nama. I Bog kaže: "Ja sam Kralj kome možete verovati. Ja ću doći k vama. Ja nisam kao druge vlasti. Ja neću vas izneveriti. Ja sam Onaj koji dolazi poniženim ljudima da hodam s njima."

Bez straha

I to vodi do našeg poslednjeg stihа ovde, stih 16. Bez straha – naš treći naslov. “U taj dan će se reći Jerusalimu: 'Ne boj se, o Sionu; nemoj da tvoje ruke slabiraju.'” Šta je “taj dan”? Čitamo o tome stalno u Starom zavetu, “u taj dan; u taj dan.” Mislim da ovde posebno ima referencu. Razmotrimo to na sledeći način. Ako stojite i gledate na planine sa bočne strane, izgledaju kao vrhovi kao ovo – gore i dole. Ako stojite na jednom od njih, svi izgledaju kao jedan vrh planine. Tako gleda i Zaharija na dolazak Isusa u budućnosti. Tako je dolazak Isusa kao onaj prvi vrh planine najbliži njemu; prvi dolazak Isusa. Drugi dolazak Isusa je kao onaj vrh planine u daljini. I on ih oba stavlja zajedno dok gleda u koridore vremena. I kaže: “Dolazi dan kada će sve ovo prestati” i taj dan je počeo prvim dolaskom Isusa. On je inaugurirao kraljevstvo. On je Boga približio. On je došao k nama. To više nije bilo rečima; to je bila prisutnost. Bio je Isus, koji je Bog s nama. I onda gleda napred u taj dan koji svi čekamo ovde. Taj dan kada će sve ovo što je sada u obliku obećanja postati stvarnost. Kada će vera ustupiti mesto vidu i mi ćemo sve videti svojim očima ono što nam prorok sada pokazuje u slikama i u senkama. Taj veliki dan, kada će sve što nas udaljava od Boga, što nas tjera da se stidimo u Njegovom prisustvu, što nas tjera da se stidimo u prisustvu drugih, biti nestalo, nestalo, nestalo. On kaže: “U taj dan, će se reći: 'Ne boj se.'”

Ne očajavajte

I obratite pažnju kako to kaže. „Nemojte pustiti da vaše ruke postanu slabe.” Jedan komentator to objašnjava na sledeći način. On kaže: „Ruke koje klonu opisuju u Pismu beznađu zbog okolnosti koje čoveka čine nesposobnim za delovanje.” Beznađa zbog okolnosti koje čoveka čine nesposobnim za delovanje. Da li ste ikad osećali tako? Da li ste ikad pogledali na svoj život, možda pogledali na sram u svom životu, i rekli: „Ne želim čak ni da ustanem iz kreveta jutros”? Bog zna o tome. On kaže da je to ono što znači imati slabe ruke. I On kaže: „Nemojte pustiti da vaše ruke postanu slabe.” Zašto? Zbog onoga što će On učiniti u tom danu. Da li znate koja je Isusa omiljena „Ne smeš”? Možemo pomisliti na mnoge stvari. Mislimo da ponekad toliko pogrešimo kada mislimo o Isusu kao nekome ko je uvek i zauvijek govorio: „Ne smeš.” On je imao mnogo toga da kaže o tome. Ali njegova omiljena „Ne smeš” bila je: „Ne smeš se plašiti. Nemoj se plašiti.” To je On rekao da ne treba raditi više nego išta drugo, u ispunjenju ovog stihova. I Bog kaže: „Kada dođe beznađa, kada ne želite da ustanete, kada ste slomljeni zbog svojih okolnosti,” On kaže: „Nemojte očajavati. Dolazi dan kada više neće biti beznađe. Misli na to. Živi iz toga.” Na to ćemo se vratiti za samo trenutak.

Šta to znači? Rekao sam da ćemo se vratiti na sve ovo za samo trenutak. Evo tog trenutka. Šta sve ovo znači? Kako možemo videti Isusa ovde? Mislim da postoji toliko mnogo načina. Ono što ne smemo propustiti je da je Bog ovde održao svoju obećanju prema nama u dolasku Hrista. Možemo početi da se fokusiramo na Njega umesto na priču i naraciju koju nam sramota kaže. Možemo početi da se fokusiramo na Njegov život, Njegov savršen život. Njegov život koji Ga je odveo na krst, ali život pun ljubavi, saosećanja, strpljenja i nežnosti prema sramotomljenim ljudima kao što smo mi. Ako se pitate da li neko razume vaš sram, to je On. I ako se pitate da li vas Bog voli, ako se osećate bezvrijednim, ako se osećate kao da ne pripadate, Isus kaže: "Vi pripadate. Pripadate Meni. Došao sam za vas." On dolazi k nama i onda je Isus taj koji, konkretnije, uklanja naš strah. Kako je Bog mogao dati ove obećanja? "Nikada više nećete biti uplašeni." Jer ono što najviše treba da se plašimo, Isus je uzeo na svoje mjesto. On je Kralj među nama koga je obećano, zar ne? On je Kralj kraljeva i Gospodar gospodara. Rođen je kao Kralj Jevreja. Čak je i Herod čuo o tome, poganski vladar. Ali On je Kralj koji dolazi i ne izgleda kao drugi kraljevi. On je Kralj koji dolazi u slabosti, u patnji, i na kraju umire gol i osramoćen.

Zašto? Jer otkad su prvi par u vrtu bio gol i osramoćen, svi smo osjetili taj sram. Svi smo mi uzrokovali taj sram u životu nekog drugog. I potebovalo je drugog i boljeg Adama, Isusa, da uđe u naš sram, da uzme na sebe našu golotinju i umre na tom krstu da "ponese naš sram i podrugivanje bezobzirno". Zato možemo imati nikakvog straha. Najveći strah koji ikad treba da imamo je strah od Božjeg suda koji svi mi zaslužujemo, koji Izrael zaslužuje. I kada Bog obećava: "Ja ću napraviti put da to nikad više ne bude strah za vas", to se ispunjava u Kristu, u Njegovom prvom dolasku.

Sramota ne umire lako, zar ne? Ne možete je jednostavno odaljeniti. Ne možemo samo misliti sretne misli. Moramo znati da je neko s nama usred toga. I opet, to se vraća na Isusa. On uživa u tome da pozdravlja ljude s velikom sramotom. Ispravnu ili neispravnu sramotu. On uživa u tome da pozdravlja idolatre, samopravedne ljude; ljude koji su pogriješili opet i opet i opet i koji to stalno čine. On kaže: "Dođite k Meni. Ja sam Onaj koji pozdravlja takve ljude. Niste sami i nikada nećete biti." Zato nikada više ne možemo biti uplašeni.

Nema potrebe da se više pretvarate

Ovo je jedan od načina na koji možemo boriti protiv sramote i brige kada shvatimo da Isus uklanja sav strah iz naših života. A kada to učini, On nas čini ljudima oko kojih drugi ljudi ne moraju biti uplašeni. To je jedan od problema s kojima se borimo kao kršćani u crkvi, zar ne? Mi se mnogo pretvaramo. A problem s pretvaranjem je taj što postajete dobri u tome. Ali Bog poznaje naša srca, zar ne? I On kaže: "Više ne morate da se pretvarate." Niko ovdje ne treba da se plaši da nekome drugom kaže da ste pogriješili. U redu? Svi smo to učinili. Nedjeljno! Stalno! I svaki put kad to učinim, svaki put kad to vidim u životu nekoga drugog kao pastor, podsjeća me na veličinu Njegove milosti i Njegove strpljivosti prema grešnicima i neuspjesima kao što su svi koji me gledaju i kao čovjek koji stoji i govori pred vama. Svi mi, svi mi, svi mi smo pogriješili. I Bog kaže: "Ja sam svojega Sina učinio sramotnim na vašem mjestu tako da nikada nećete morati da se suočite s tim." I kada to shvatimo, kada to duboko potone u našim srcima, postajemo ljudi oko kojih drugi ne moraju biti uplašeni. I to je kraj sramote, kada imamo takvu kulturu.

Pa kako Isus, u našoj sredini, prekida naš shame? Shame ima vlast nad nama, zar ne? To je užasno. Razmotrimo to na sledeći način. Koliko stvari ste učinili ove nedelje koje su bile motivisane sramotom? Imali ste prošlo sećanje i ono je uticalo na odluku koju ste doneli. Rekli ste: "Neću to učiniti jer se sećam kako to boli i učiniću ovo umesto toga jer ne želim da se vratim u taj trenutak." Ona ima vlast nad nama i živimo duboko frustriranim, tjeskobnim životima. A ono što Isus čini je da dolazi i kaže: "Ja sam Onaj koji donosi taj dan u sadašnjost." Kako će sramota umreti u našim životima? Kada sve više i više shvatamo da je uskrsnuće Hrista bilo samo prvi epizoda jednog događaja. Idite s me na ovo. Uskrsnuće Hrista bilo je prvi epizoda jednog događaja, jednog događaja koji je potresao svet i promenio svet, u sredini kojeg živimo. I kada se On vrati i budemo vaskrsnuti iz mrtvih, to je samo druga epizoda tog događaja koji je počeo na Kalvari prije 2.000 godina. I dok živimo čekajući to, ovo je ono što je Pavle mislio kada je rekao: "Naš spoljni čovek propada, ali naš unutrašnji čovek se obnavlja dan za danom." Sa šta? Sa silom uskrsnuća Svetog Duha.

Šta Isus čini da naš shame prestane? On kaže: “Vi ste uzdignuti sa Mnom! Vi niste više ono što ste bili. Vi niste definirani onim što je sramota u vašoj prošlosti. Vi ste sada definirani kao netko ko je u njemu ili njoj i koji će izaći na vidjelo sa životom uskrsnuća koji će jednog dana vidjeti ceo kosmos.” Moć Isusovog uskrsnuća nije samo čudo koje slavimo na Uskrsu. To je dnevna stvarnost koju treba da prisvojimo verom kako bismo živjeli za Isusa i ubili sve što nam uzima zadovoljstvo od Njega. Vrlo jednostavno rečeno, jer propovednici vole množiti reči, živite iz budućnosti u sadašnjosti. To je jedan od glavnih načina kako će Isus postupati sa vašom sramotom. On kaže: “Ja sam vas definirao u budućnosti kao uskrsnuće biće” i to je sadašnja stvarnost verom i snagom Duha Svetoga tako da se možete promeniti i ja mogu promeniti. Tu živimo. To je priča koju nam Isus kaže. Prava priča.

Mora početi druga priča

I tako, evo pitanja za sve nas ova nedelja. Kome ćemo sve poslušati? Sramota iz prošlosti, drugi glasovi koji nam govore jednu priču, ili Bog, Isus, koji nam govori drugu priču? Kome ćemo poslušati? Ko god da poslušamo odlučiće kako ćemo živeti. To me podseća na jednu scenu iz jedne od mojih omiljenih drama, Les Miserables Viktora Uga. Tu je ova nevjerovatna scena gdje bivši osuđeni, Žan Valjean prima oproštaj od biskupa. On je ukrao, biskup ga je primio, on krade biskupovo srebro. Policija dolazi i spremni su da odvedu Žana Valjeana, a biskup kaže: „Ne, ne, ne. Ja sam mu to samo pozajmio.” I Valjean ga pita: „Zašto?” A on kaže: „Ja ti opraštam.” I Valjean je toliko prevaziđen biskupovim oproštajem da peva ovu prekrasnu pjesmu: „Šta sam učinio?” I poenta te pjesme je da će on početi novi život. I zadnje riječi te pjesme su to koje, mislim, Sofonija pokušava da nam kaže večeras. One glase ovako: „Ja sežu, ali padam, i noć me okružuje. I gledam u prazno bezdno vrtloga moga grijeha. Ja ću sada pobjeći iz svijeta, iz svijeta Žana Valjeana. Žan Valjean nije više ništa, druga priča mora početi.”

To je poruka krsta. Svim nama i svome stidu, druga priča mora početi. I evo dobre vijesti. Ona je počela, prije 2.000 godina. Možemo reći sa Valjeanom: „Ovaj stari mi nije više ništa sada jer je druga priča počela u Kristu.” Kraj te priče je uskrsnuće – prošlo i buduće. I kraj te priče, stoga, je kraj stida. Pomolimo se. Zephaniah 3:17

Oče, večeras to tako snažno osećamo. Osećamo svoju sramotu i potrebna nam je druga priča da je zamenjuje. I radujemo se što dok slušamo Tvoje Reč, ne čujemo razmišljanja nekog drevnog bliskoistočnog mistika. Čujemo Tvoje reči koje su nam predefinisale, dale nam novi život, i stoga su nam dale pravu priču po kojoj možemo živeti za celo naše život. Neka to postane stvarnost za nas ovu nedelju, molimo se, u Isusovom imenu, amen.