Robovanje Volje

Robljenje Volje

Razdeljak 1: Zašto su tvrdnje važne

Od Martina Lutera

Ovaj članak se temelji na prevodu koji je napravljen 1823. godine od strane Edvarda Tomasa Vaugana. Jezik je moderniziran uz pomoć CoPilot AI, uz dalje izmjene i konačnu potvrdu uredničkog tima Thirdmill.

Neka počnem tako što ću brzo dotaknuti nekoliko stvari koje ste rekao u svom Predgovoru - jer iskreno, izgleda da umanjuješ našu stranu dok neprestano podržavaš svoju. Kritizirao si me ranije što sam previše čvrst u svojim uvjerenjima, a sada kažeš da si toliko neprijatan prema snažnim tvrdnjama da bi voleo stati na strani Skeptika - barem kada Pismo i naučavanja Crkve dozvoljavaju. Jasno je da si netko ko preferira da se povinuje autoritetu Crkve, čak i kada ne razumiješ potpuno što ona uči. I to je vrsta mentaliteta koji izgleda da cijeniš.

Sada, poštujem tvoje miroljubive namjere. Jasno je da pokušavaš biti ljubazan i izbjegavati sukob. Ali ako je neko drugi rekao ono što si rekao, možda bih odgovorio oštrije - samo budem iskren. Ipak, ne mogu pustiti ovu ideju da prođe, bez obzira koliko bila dobro namijenjena.

Evo stvari: biti kršćanin znači stati čvrsto u tome u što veruješ. Ako nisi u redu sa davanjem tvrdnji - hrabrih, neopozivih izjava vere - onda nedostaješ nešto suštinsko. Neka bude jasno šta mislim pod "tvrdnjom": to je držati se svojih uvjerenja, potvrđivati ih, braniti ih i ne popuštati. To je uvijek bio način na koji se koristi riječ, i govorim posebno o istinama koje je Bog otkrio u Pismu.

Nisu nam potrebni učenici kao što je bio Erazmo da nas vode kroz nejasne ili trivijalne debate. Ono što nam treba je jasnoća i ubeđenje u stvari koje su važne — stvari koje nisu samo glupe ili irelevantne, već centralne za našu veru. Pretpostavljam da ovde ne govoriš o tim trivijalnim debatama — osim ako slučajno nisi pomešao teme, ili još gore, ako predlažeš da doktrina Slobodne Volje nije važna. To bi bio ozbiljan korak nazad.

Kao kršćani, ne bavimo se skepticizmom. Mi smo aktivni — više čak i od stoika. Pavle nas stalno potiče da budemo sigurni i nepokolebljivi u ono što verujemo. U Rimljanima, on govori o ispoveđanju koje vodi ka spasenju. Isus kaže da ako ga ispovedamo pred drugima, On će učiniti isto za nas pred Ocem. Petar nam kaže da budemo spremni da objasnimo nadu koju imamo. Tvrdnja je u srcu kršćanstva. Ako je oduzmete, oduzimate i samu veru.

Sveti Duh nam je dat da proslavi Hrista — čak do tačke smrti. To je krajnja tvrdnja. Duh se ne povlači; On suočava svet i poziva na greh. Pavle kaže Timoteju da govori hrabro, čak i kada je to nezgodno. Ali kako neko može koriti druge ako sam ne veruje ili ne tvrdi istinu? Takva osoba ne bi trebala propovedati — trebalo bi je poslati na proveru. I iskreno, trošim vreme objašnjavajući nešto što bi trebalo da bude očevidno. Koji bi kršćanin trpio ideju da tvrdnje ne znače ništa? To je kao reći da vera i religija ne znače ništa.

Ipak, kažeš, „Nisam pristalica tvrdnji; preferiram umereniji pristup.” Pojašnjavaš da ne govoriš o ispoveđanju Hrista ili Njegovog učenja, i cenim to. Iz poštovanja, neću sada suditi tvoje namere. Ali mislim da bi trebalo da budeš oprezniji sa svojim rečima. Bez obzira na to koliko je srce iskreno, tvoj jezik to ne odražava.

Ako mislite da Slobodna Volja nije bitna za kršćanstvo, onda vaše reči imaju smisao - ali vaš sud nije u pravu. Ako mislite da jeste bitna, onda vaše reči zavaravaju, čak i ako je vaš sud zdrav. U svakom slučaju, vaše prigovori o „beskorisnim tvrdnjama“ ovde se ne primenjuju. One su pored pointa.