Gradnja na steni

Od Wiley Lowry

Ако бисте отворили Библију на страни Дела, поглавље 9; налази се на страни 918 у вашим црквеним Библијама. Ако сте често овде, чули сте да често понављамо прво питање и одговор на Вестминстерски кратки катехизам. И то је заиста невероватно јасан и користан сажетак сврхе живота. „Главни циљ човека је да прослави Бога и да Му се радује заувек.” Ако бих могао да додам једно – и сигурно сам да би људи који су седели у Јерусалимској комори у Вестминстерској скупштини били веома радознали да чују шта имам да кажем! Али ако бих могао да додам једно, рекао бих ово. Главни циљ човека је да прослави Бога и да Му се радује заједно заувек. И разлог зашто то кажем је тај што је црква централна за Божји циљ за свој народ. И оно што видимо у Дела поглавље 9 стих 31 је да је црква грађена на Христу. И како је грађена на Христу, они су ишли „у страху Господњем и у утеши Божјем Духу.” Видите, они су прослављали Бога и радовали Му се заједно.

Па с обзиром на то, хајде да идемо к Њему у молитви, а затим ћемо ово прочитати вечерас.

Оче наш, молимо Те да нам дајеш страх Господњи и да нам дајеш утешу Светога Духа, чак и док читамо овај стих и проучавамо га вечерас. И док излазимо одавде, да бисмо излазили да Те прослављамо и да се Те радујемо заједно заувек. Молимо ово у име Христово, амин.

Дела 9, само један стих; стих 31:

„Тако је црква по целој Јудеји и Галилеји и Самарији имала мир и градила се. И ходајући у страху Господњем и у утеши Светога Духа, умножавала се.”

Трава вене и цвећеопада, али Реч Бога нашег остаје заувек.

Želim da večeras proučimo ovaj stih iz dva aspekta. Prvi je – izgrađen. A drugi je – izgrađen van. Izgrađen i izgrađen van. Većinu vremena ćemo posvetiti prvom, i tu ćemo početi, sa izgrađen.

Izgrađen

Pise da “crkva širom Judeje i Galileje i Samarije imaše mir i gradila se.” Drugim rečima, moglo bi se reći da se crkva gradila. Gradila se i jačala. Snaga crkve je velika stvar. Crkva je telo Hrista; to je nevestа Hrista. To je stado Dobrog Pastira. okupljena je prema večnom planu Božjem, osigurana izlivanjem dragocjene krvi Hristove, i njom vlada vaskrsli i pobedonosni Gospodin Isus Hristos. Sigurno je reći da rast i snaga crkve zavise od Hrista.

I u ovom stihu, mislim da vidimo tri stvari, tri načina na koja je Hristos taj na kome se crkva gradi. Tri načina na koja se crkva gradi na Hristu. Jedan je taj što se crkva gradi na zapovesti Hristovoj. Vidimo i da se crkva gradi kao Hristova crkva. I još vidimo da se gradi Hristovom odanošću. Da pogledamo te tri stvari.

Izgrađen na zapovest Hristovu

Prvo, vidimo da je Crkva izgrađena u ispunjenju i u poslušnosti zapovesti Kristovoj. Znate, jedna od stvari koja ovaj stih ističe u knjizi Dela apostolskih je to što služi kao sažetak. To je sažetak svega što je prethodno bilo u knjizi Dela apostolskih, ali je i prelazni stih. Tako nam postavlja pitanje šta će se dogoditi u ostatku ove knjige Dela apostolskih. I kao sažetak, stih 31 nam kaže da je Crkva, u cijeloj Judeji i Galileji i Samariji, bila izgrađivana. Sada, spominjanjem ova tri mesta, posebno, vezujemo se za samu svrhu i red i plan knjige Dela apostolskih. Jer, gde počinje knjiga Dela apostolskih? Knjiga Dela apostolskih počinje u Jerusalimu i počinje sa Isusom i On je sa svojim učenicima i kaže im da čekaju u Jerusalimu, da čekaju dolazak obećanja Božjeg, dolazak Svetoga Duha. I onda, neposredno pre svog uznesenja, Isus kaže ovo svojim učenicima. Kaže: “Priimićete snagu kada Sveti Duh dođe na vas, i budete moji svedoci u Jerusalimu i u sve Judeji i u Samariji i do krajeva zemlje.” Knjiga Dela apostolskih počinje sa Isusom u Jerusalimu. Završava se sa Pavlom u Rimu. I traži ovu liniju mesta koje Isus daje svojim učenicima – Jerusalim, Judeja, Samarija, i do krajeva zemlje.

“Na ovom kamenu”

I tako u stihu 31, nalazimo da kako se širi vest o Isusovom vaskrsenju, crkva se gradi u miru – gdje? „Po sve Judeji i Galileji i Samariji.” Baš kao što je Isus zapovjedio, baš kao što je Isus zapovjedio, tako je crkva rasla i bila jačana. Vidite, što Krist zapovijeda, Krist i daje. Kada On naredi svojim učenicima, svojim sljedbenicima da budu svjedoci i da čine učenike, On će ispuniti što je zapovjedio. On će učiniti i dati plod iz njihovog truda za Njega jer je to Božji plan i to je Božje djelo. Sjetit ćete se u evanđeljima kada Petar ispovijeda da je Isus Krist – i što Isus kaže Petru? On kaže: „Na ovom kamenu,” ovoj ispovijedi Isusa kao Krista, „Na ovom kamenu, ja ću graditi svoju crkvu i kapije pakla neće nadvladati.” I bilo je žestokog progona i protivljenja crkvi u vrijeme knjige Djela. I učenici, apostoli, bačeni su u zatvor. Optuženi su da ne govore o Isusu. Čitamo o Stjepanu i kako je bio lažno optužen i kamenovan; prvi mučenik u ranoj crkvi. Čitamo o tome, čak i u poglavlju prije ovog, da je bio Saul, koji je postao Pavao – on je haratio crkvu.

Ako bismo mogli samo da destiliramo poruku Djela apostola u samo nekoliko reči, mogli bismo reći da je to svedočanstvo o uskrsnuću sa snagom i sa progonima. I to je ono što nalazimo – da kao poruka Jevanđelja, da je Isus ustao iz mrtvih, ona izlazi i po snazi Duha Svetoga crkva se umnožava i raste i gradi i učvršćuje se u ispunjenju zapovesti Hristove i suočena sa intenzivnim progonima. Sada bismo mogli izvući nekoliko lekcija iz toga, samo iz ove jedne tačke, jer živimo u kulturi u kojoj je, na skoro svaki način, suprotno Božijim putevima; suprotno Božijoj istini. Vidimo akte terorizma, koji su skoro nedeljna stvarnost, i to sve više i više opterećuje ljudske umove. Ipak, šta vidimo ovde u ovom odlomku? Da čak iako crkva izgleda kao da stoji na klimavom tlu, treba da se ažurira, prava potreba je reforma; prava potreba je povratak poruci o uskrsnuću i oslanjanje na Duha Svetoga znajući da je to način na koji Hristos gradi i učvršćuje Svoju crkvu.

To je takođe ohrabrenje za nas. Možda neki od vas se pitaju da li je vredno posvetiti se crkvi? Da li je vredno služiti i davati i izložiti se u životu zajednice? Možda neki od vas služite u crkvi već mnogo godina; ste umorni? Možda to samo nije prioritet kao što je nekad bio? Ono što vidimo ovde je da rast crkve, snaga crkve, jeste Hristova zapovest. To je Božji plan i Bog će videti da Njegovo delo bude izvršeno do kraja, do ispunjenja, do kraja vremena, za slavu Hristovu i za dobro Njegovog naroda. Ovaj stih nam kaže: „Pogledajte šta Bog čini za Svoju crkvu, sa Svojom crkvom. On daje šta zapoveda.” Očekujte to! Molite se za to. Čekajte to. I posvetite se Njegovoj crkvi.

Izgrađena kao Hristova crkva

Što nas dovodi do druge stvari. Čija je crkva? To je Kristova crkva! Ovo je Kristova crkva koja se izgrađuje. Krist je glava crkve i postoji jedna crkva; jedna crkva sa mirom i jedinstvom u Kristu. Pogledajte nazad na stih tamo, stih 31. Pogledajte šta kaže. Kaže: „Tako je crkva,” jednina crkve, „imala mir i gradila se.” To je jedna crkva, čak iako je na više mesta. Nalazi se u Judeji i Galileji i Samariji, ali je ipak jedna crkva. Zapravo, ako bismo preveli reč „kroz sve,” gde piše „kroz sve,” mogli bismo reći „u celini.” Tako biste mogli reći da je to crkva „u celini Judeje i Galileje i Samarije.” A ta reč na grčkom je zapravo ista reč odakle potiče reč „katholika.” To je ono što izjavljujemo ili potvrđujemo kada kažemo Apostolsku veru i kažemo da verujemo u „svetu katoličku crkvu.” Ne kažemo da verujemo u Rimokatoličku crkvu, već da verujemo u jednu univerzalnu crkvu, svetsku crkvu Hrista. Potvrđujemo našu veru i našu posvećenost tome. Crkva koja se sastoji od vernika iz svakog naroda, svakog plemena, svakog jezika, svakog naroda.

Jedna Crkva U Kristu Isusu

То је то за шта се Исус молио пре својег распећа. Он се молио са својим ученицима да „сви који верују у Њега буду једно, као што Он и Отац јесу једно.” То је оно што је Исус заповедио својим ученицима да чине на крају Матеја када каже: „Идите и учините ученицима све народе.” А шта налазимо када дођемо до књиге Откривења него је то помешана množина коју нико не може избројати, која је пред престолом и обожава Јагње, обожава Христа. Ово је Божје обећање, враћајући се на Његово обећање Авраму да ће кроз Аврамов потомство бити благословени сви родови земље. То је једна црква и она је у Христу Исусу. И видимо почетак тог јединства баш овде у књизи Дела у стиху 31. поглавља 9. како они из Јудеје и Галилеје и Самарије бивају скупљени и они уживају мир и уживају узидање, бивајући изграђивани.

Превазилажење препрека

I već na ovoj strani u knjizi Dela, crkva je prevazišla velike prepreke. Znate, ako samo uzmete te tri reči, „Judeja i Galileja i Samarija“, u tim trima rečima ima komplikovane i uznemirujuće istorije. Tu je idolatrija, tu je građanski rat, tu je mržnja, tu je izgnanstvo, tu je predrasuda, tu je svetovnost, tu je samopravednost. Judeja je bila mesto gde se nalazio hram. Tu su živeli i delovali verski elitisti. Galileja je bila jevrejska teritorija, ali je bila mnogo više pod uticajem i utjecajem rimskog i grčkog kultura. Samarija je bila između njih dvojice i nisu bili čistog jevrejskog porekla i sledili su drugačije verske prakse. I Jevreji su mrzeli Samarijce. Kažu nam da su oni iz Galileje, kada su išli u Judeju, prelazili reku Jordan da bi zašli oko područja Samarije. Nisu hteli da imaju dodira sa tim ljudima. I s vremena na vreme, izbijali su žestoki sukobi između tih grupa ljudi. Ali ovde nam se kaže da je bila jedna crkva u tim mestima i da je ta crkva imala mir i da je bila izgrađivana. Nije bila samo slobodna od protivljenja; tu je bio mir među njima. Bio je mir između tih ljudi koji su nekada bili u neprijateljstvu sa Bogom i sada su pomireni sa Ocem i dobili dar vječnog života u Isusu Kristu, dar Svetog Duha. Ovi ljudi koji su bili u neprijateljstvu jedni sa drugima, a sada se zajedno raduju u radosti, u veri i u zajedništvu. I ta reč za „crkva“ koju imamo ovde, doslovno znači „pozvani“. Bili su „pozvani“ iz svojih bivših načina i iz svojih različitih pozadina da dođu u jednu crkvu, jedno telo, jedan narod za slavu Hristovu.

I možda najočitiji primjer te radikalne transformacije koju su ovi ljudi doživjeli je transformacija koja se dogodila sa Saulom ili Pavlom. Ovde je bio čovek ranije u ovom poglavlju, ovde je čovek koji je bio glavni progonitelj i ugnjetač crkve i sada je doveden u crkvu, u zajednicu svetih. I ne samo što više nije progonitelj već sada je jedan od glavnih instrumenata za izgradnju crkve. To je radikalna transformacija koja se događa ovde u ovom poglavlju, u ovom stihu koji nam se kaže. Rast crkve donosi mir među onima koji su različiti i podeljeni. Zašto je to važno? Zašto je važno imati jedinstvo među tom različitosti? Jer ništa drugo to ne može učiniti; samo Hristos to čini. To se dešava samo u Hristosovoj crkvi, i tako to donosi slavu Hristosovom imenu. I to vidimo upravo ovde u ovom stihu.

Izgrađena Hristosovom Predanosti

Treća stvar koju vidimo o tome kako se crkva gradi na Hristosu je ovaj opis života koji su uživali vernici. Vidimo ovde Hristosovu stalnu predanost, Njegovu službu crkvi. Crkva se gradi Hristosovom predanosti prema njima. Stih nam kaže da su "hodali u strahu od Gospoda i u utjehi Svetoga Duha". Sada razmotrite karakteristike Isusove službe. Koje su bile strane Isusove službe? Pa, možete identifikovati ove dve karakteristike upravo ovde, zar ne? Jer sve što je Isus učinio i rekao bilo je učinjeno za slavu Božju. Njegova predanost da provodi vreme sa Ocem u molitvi. Svi Njegovi moćni dela i čuda i znaci i učenje koje je On učinio bilo je da Bogu donese slavu. I čak došavši na krst i primevši gnev Oca, to je učinjeno iz poslušnosti i potčinjavanja volji Svojeg Oca. To je bio strah od Gospoda koji je prožimao celu Isusovu službu.

I Свети Дух, тај Свети Дух који је урадио натприродне чуде у Исусусовом животу и кроз Његову службу је Свети Дух који сада наставља Своју службу у и кроз све који верују у Христа. Исус је то обећао. Он је обећао да ће оставити Своје ученике али их неће оставити саме него ће послати Светог Духа да их опреми, да их научи тако да могу да се баве службом у Његово име. Једно друго име Светог Духа, кажу нам, је Утешивач или Помоћник. Шта видимо да се дешава баш овде у овом пасусу? То је да Утешивач доноси утеху. Они иду "у страху Господњем и у утеши Духа Светог". То је доказ да је Христос био на рад у Своjoj цркви. Он је био посвећен Своjoj цркви. Он је наставио да служи Својим људима јер су показали страх Господњи и утешу Духа Светог. Те две карактеристике увек иду заједно – страх, поштовање, посвећеност и обожавање Бога заједно са охрабрењем и утехом, радошћу и благословом Духа Светог.

Страх Господњи

Nisu čuli mnogo o strahu od Gospodina, zar ne? Čini se kao nešto što više pripada Starom zavetu. I zaista, to je bio odgovarajući odgovor na Božju slavu u celom Starom zavetu - strah od Gospodina. Ali u Novom zavetu, mnogo puta, pisci nas pozivaju na strah u svetlu realnosti Jevanđelja. Jer, vidite, to nas uči Jevanđelje. Jevanđelje nas uči da se bojimo Gospodina. Jevanđelje nas uči da naš greh zaslužuje Božji gnev i nezadovoljstvo i kaznu. Da nema ničega što bismo mogli učiniti da uklonimo naš greh i da zadobijemo Božje blagoslovenje. Ali naše spasenje dolazi samo po smrti i vaskrsenju Isusa Hrista, Sina Božjeg. To pokazuje kako smo siromašni bez Hrista. To pokazuje kako je skupo naše spasenje. Kakav bi mogao biti primeraniji odgovor nego strah i divljenje i poštovanje i obožavanje pred Bogom? Kakav bi mogao biti primeraniji odgovor nego, da pozajmimo iz naslova knjige Dž.I. Pakera, "shvatiti Boga ozbiljno"? Kako možemo ikada uživati u udobnosti Duha Svetoga ako ne dajemo Bogu naš krajnji posvećenje?

Мислим да је сигурно рећи да сви желимо и дуго чекамо утеху Светога Духа, али да ли узимамо Бога озбиљно? Питам се ако бисмо питали нашу децу, ако бисмо питали наших комшија, наших сарадника, „Шта је најважније у нашем животу?“ Питам се шта би они рекли! Сви имамо тенденцију да себе узимамо озбиљно. Не узимамо ли? Узимамо наш посао озбиљно, узимамо наш спорт озбиљно, узимамо наш изглед, нашу храну и пиће, наше забаве, узимамо себе озбиљно. Шта је више очигледно од тога него распрострањеност селфија? Желимо да направимо слику себе. И ако себе узимамо озбиљно, желимо да кажемо другима о себи. Тако то видимо у нашој култури. Али да ли узимамо Бога озбиљно? Признајем да желим да Дух промени животе, али да ли то увек чиним с очекивањем и жељом за оно што Бог може учинити? И да ли желим да добијем мало časti за то на путу? Питам се колико од нас желимо да наша деца, млади расту и уживају у утехи Светога Духа, да сазревају у вери, да расту у учеништву, али само ако се добро веселе при томе. И колико често моделирамо одговарајући страх од Господа у нашем сопственом животу и приоритетима које бирамо за наше породице? Сви смо склони да тражимо утеху Светога Духа и да занемаримо страх од Господа. Али утеха Светога Духа долази са страхом од Господа.

I kada govorim o strahu od Gospodara, ne govorim o tmurnom ili mračnom raspoloženju. U tome ima topline, radosti u strahu od Gospodara. Tu je sloboda i iskrenost, nada u vremenima kušnje; pouzdanje u vremenima trpljenja. Snaga i dubina i jedinstvo se grade kao Crkva Hristova. Ovo je prekrasna slika Crkve koja se gradi u Apostolskim djelima, poglavlje 9, stih 31. Crkva je Božji plan za slavu Hristovu i za dobro Njegovog naroda. Znate, u našoj porodici, nekako smo postali pomahnuti po pticama. Neću reći mnogo o tome jer ne znam koliko želim otkriti koliko smo ludi, ali smo veoma osjetljivi na sve što se dešava s pticama u našem dvorištu! I juče sam naišao na pticino gnijezdo. Takva gnijezda često vidimo, ali me samo podudarilo koliko je ovo pticino gnijezdo bilo impresivno. Ovdje je bila slama i otpad i prljavština i ove ptice mogu to sastaviti i napraviti gnijezdo za svoja jaja i za sebe. Nije li čudesno što Bog čini gradeći Crkvu? On uzima Židova i pogana, Galilejca i Samaritanca, roba i slobodnog, bogataša i siromaha, i On to objedinjuje kao Svoju Crkvu, kao Hristovu Crkvu za Svoju slavu, ova prekrasna slika hodanja u strahu od Gospodara i u utjehi Duha Svetoga? To je ono što Bog čini gradeći Svoju Crkvu. Tako se Crkva gradi. Ona se uzdiže.

Takođe nam se u poslednjoj reči ovog stihova kaže da je dok je bio izgrađen, bio je izgrađen i spolja. Ovo će biti naša poslednja tačka večeras. Crkva je izgrađena spolja; crkva se umnožila. Dok je crkva bila uređivana, crkva se umnožila. Zapravo, možemo reći da je jedan od znakova snage crkve taj što je usmerena spolja. Izgrađena je spolja dok je bila izgrađena i izgrađena je dok je bila izgrađena spolja. Ovo nije statičko telo vernika. Ovo nije ekskluzivni klub. Ovo je dinamička zajednica o kojoj nam se ovde govori. Jedna od popularnih reči u crkvi danas, u našoj kulturi, mislim, je „zajednica – život zajedno”. I to je sigurno jedna od prioriteta ovog passusa; to je jedna od lepih stvari ovde. Oni zajedno doživljavaju zajednicu. Ali jedna od opasnosti podizanja i fokusiranja na zajednicu je da fokus može postati unutrašnji i zajednica može postati uska. I može postati teško uključiti nove ili spoljne ljude. I siguran sam da smo mnogi od nas to doživeli u malim grupama ili nedeljnim školama ili sličnim stvarima.

Izgrađena spolja

Ali vidimo ovde, da kada je fokus na Bogu i kada je fokus na Hristovoj zapovesti da izgradi Svoju crkvu i da ide i čini učenike, crkva se proteže i rast crkve donosi slavu Hristovom imenu. I ono što vidimo kako se crkva proteže, kvalitete koje pružaju snagu crkvi su iste kvalitete koje snabdevaju rast. One stvari koje su bile prisutne i očevidne u Hristovom služenju njima – strah Gospodnji i uteha Svetog Duha – te su dve stvari koje ih šalju napolje, koje ih gone napolje i koje donose umnoženje onih koji su izvan crkve. Dok su hodali u strahu Gospodnjem i u uteci Svetog Duha, crkva se umnožila. Izgrađena je spolja.

Uređivanje vodi ka umnoženju

То је у суштини принцип који сте често чули да каже Ед, да „оно што најдубље иде у срце, најшире иде у свет.“ Да како се црква зида, она се и шири. Често на мисионарским конференцијама чујемо цитат Џона Пајпера који каже: „Мисија постоји јер обожавање не постоји!“ Могли бисмо такође рећи да мисија постоји јер обожавање постоји. И то је оно што Пајпер заправо каже у том проповеди где говори о томе. То је да изградња цркве води до умножења. И разлог зашто је то толико важно је тај што се црква шири у тешка места; она иде људима са стварним, дубким потребама. Јер какво је стање света? какво је стање оних који су изван цркве? Па, то је супротно ономе што видимо овде. Они су без страха од Господа и без утјехе Светога Духа. Нема осећаја зависности од Бога. Нема наде и мира и утјехе већ само понос и узалудност. Не мислим да треба да дајемо примере како то карактерише свет око нас, али Христос нам даје нешто боље. Он нам даје Себе Самог. И у Њему смо призвани на снагу и јединство и радост и мир и дивљење и љубав. Ми смо призвани на живот, на вечни живот у Њему.

Како се надамо тим стварима, молимо се за те ствари, чекамо те ствари, једно од охрабрења које узимамо је да се молимо за препород. Молимо се за реформу, за освежење, обнову. Да ли сте чули то „ре“? Ми молимо Бога да учини нешто што је већ учинио раније. Молимо се да Он то учини поново. И можемо бити ревносни јер видимо да је Он то учинио раније. А доказ тога је управо овде у Делима апостолским, поглавље 9, стих 31. Ми позивамо Бога да то учини поново за славу Христа и за добро Његовог народа.

Čitam knjigu upravo sada o poplavi reke Misisipi 1927. godine, Rising Tide. I knjiga je neverovatna! Jedan od glavnih likova u knjizi je reka Misisipi. To je jedan od najdominantnijih likova u knjizi. I neverovatno je čuti način na koji opisuje snagu i intenzitet reke dok teče naniže i dok se diže naviše. I u svakom trenutku, reka traži da probije kroz nasipe. Traži da se diže iznad nasipa i širi van granica korita reke. To je intenzitet i snaga reke.

To je ono što vidimo u crkvi dok se crkva gradi, dok raste, dok se širi. Traži da seže i gradi i raste i množi se za slavu Hristovu. To je ono što crkva čini. To je ono što je vidimo kako čini ovde u Djelima apostolskim, poglavlje 9, stih 31. Molimo se da to čini i u našem vremenu.

Život jednostavnosti

Dozvolite mi samo da završim sa par komentara da zaključim. Znate, dolazim do takvog odlomka i uvek nalazim da je propovedanje i poučavanje o strahu od Gospoda posebno teška stvar. Mislim da je to zbog transcendencije Boga; teško je to izraziti rečima i uhvatiti ne samo strah nego i poštovanje i ljubav u tom strahu. Šta to izgleda? Šta izgleda imati strah od Gospoda i utehu Svetog Duha? Nekoliko reči mi padaju na um. I jedna od njih, rekao bih, je ovo – to je život jednostavnosti. Znate, toliko smo ometeni i zauzeti većinu vremena. Privučeni smo da ispunimo svaki trenutak odmora ili tišine bukom ili vizuelnom stimulacijom. Ali postoji poziv ovde, mislim, da budemo tihi. Mislim, kao što je David molio ranije, da „budite mirni i znate da sam Ja Bog“, i da odvojimo vreme da se čudimo i divimo Božijem stvaranju; da se setimo Njegovih blagoslova, da se setimo Jevanđelja, i da Mu zahvaljujemo za to. Da rastemo u zahvalnosti za to što je učinio.

Tamo postoji jednostavnost koju vidimo u crkvi u Djelima. Zar nije? Ako se vratimo u poglavlje 2, šta je crkva radila u vrijeme rane crkve? To je zapravo bilo prilično jednostavno. Bili su posvećeni hvali i molitvi. Bili su posvećeni riječi i sakramentu. I posvećivali su sebe zajedništvu i velikodušnosti. To je jednostavno, ali izuzetno. Zar nije? I kako su se posvećivali tim stvarima, bili su spremni da se razlikuju od svijeta oko sebe, da budu sol i svjetlo u svom svijetu. Bila je spremnost s njihove strane da izdrže iskušenja, da izdrže kroz patnje, da pate s nadom, i da budu spremni dati objašnjenje onima koji su ih vidjeli, razlog za njihovu nadu. Zašto su imali tako veliku nadu? To je zbog uskrsnuća; to je zbog vječnog života u Kristu Isusu. I bili su zajedno jačajući jedan drugoga kroz ta vremena. I bili su spremni biti svjedok za Krista.

I možda je to mjesto gdje mjerimo ovo. Ako nam nedostaje želja i briga za izgubljenima, možda nismo u potpunosti shvatili blagoslov straha Gospodnjeg i utjehu Duha Svetoga. Možda nismo u potpunosti cijenili nevjerojatnu povlasticu crkve, ali i nevjerojatnu potrebu izgubljenih. I možda treba da se vratimo tamo odakle smo počeli službu, Lamentacije poglavlje 3, poziv na bogoslužje – „Da tražimo i ispitujemo naše pute i vratimo se Gospodinu i da dižemo svoja srca i ruke k Bogu na nebu.” Da idemo k Njemu u molitvi!

Oče, hvala Ti dajemo za Tvoje Riječ i za ovaj Gospodnji Dan koji dolazi, ujutro i uveče, da čujemo Tvoju Riječ i da pjevamo Tvoje hvale. Molimo Te da djeluješ u nama, Duhom Tvojim, da nas obnoviš i oživiš i da nam daš radost u Kristu i da nam daš srce za izgubljene i da nam daš mogućnosti da se protegnemo. I kako se izgrađujemo, da se izgrađujemo i prema van, za Tvoju slavu, za slavu Krista i za naše vječno dobro. I molimo ove stvari u Kristovom imenu, amen.