Kafeterija u Crkvi

Nisam siguran kako da ocenim ovo pitanje iz biblijske perspektive. S jedne strane, izgleda kao da bi to mogao biti dobar način da se poveća zajedništvo, i da bi to čak mogao biti dobar evangelistički alat. S druge strane, izgleda da bi to spojilo crkvu sa poslovanjem na neki dvojbeni način.

Protiv

Kao što verovatno znate, Isus je imao značajne probleme sa poslovanjem koje se odvijaло u hramu za njegove dane. U Jovanu 2:13-16, Isus je otjerao iz hrama ljude koji su koristili to mesto da prodaju životinje i mešaju novac. Verovatno je prodaja ovih životinja bila pogodnost koja se nudila onima koji su putovali duge razdaljine u Jerusalim za Uskrs. Takvi putnici bi trebali životinje za žrtvu, ali bi im to moglo biti značajna neugodnost da transportuju stoku u Jerusalim za tu svrhu. Prodaja životinja u hramu možda nije bila samo namerna da se zaradi, već i da se obezbede potrebne žrtvene životinje za kupovinu na licu mesta kao pomoć Jevrejima koji žive van Kanana. Razmena novca u lokalnu valutu takođe je mogla biti vezana za ovu pogodnost. U ovom konkretnom slučaju, Isus je iz hrama isterao sva takva poslovanja. Kako Jovan opisuje događaj, činilo se da poenta nije bila da su poslovanja bila nečasna, već samo da su vodila posao u prostoru koji je bio rezervisan i posvećen Bogu.

Moguće je i da će poslovanje crkve uzrokovati da nevernici percipiraju crkvu kao nešto manje od svetog ili nadsvetog preduzeća, već samo kao još jednu manifestaciju potrošačkog društva. I možda će neki koji traže duhovni susret sa Bogom biti odvrnuti ili čak sprečeni u tom pokušaju ako čuju zvuk novčanika u pozadini.

Tu je i čitavo pitanje subote. Da li hristijani treba da rade nedeljom? Da li hristijani treba da podržavaju poslovanja koja primoravaju svoje zaposlene da rade nedeljom? Da li crkva sama treba da vodi posao nedeljom? Ja sam sklon da mislim da hristijani treba da izbegavaju rad nedeljom kad god je to moguće, ali nemam toliko veliki problem sa podržavanjem poslovanja (ko sam ja da sudim da li neko treba da radi nedeljom?). Da li to znači da crkva treba da zaposli neverne ili one koji moraju da rade iz nužde da bi vodili kafeteriju? To mi se čini kao čudno rešenje.

Što se tiče prihoda, podozirem da će crkvena kafeterija izgubiti više novca nego što će zaraditi, ali mogu grešiti. U svakom slučaju, mislim da crkvena sredstva treba da se prikupljaju kao donacije. Davanje Bogu je akt bogosluženja i obaveza hristijana. Ne treba ga, po mom mišljenju, zameniti poslovnim profitima. Dok dopuna nije potpuna zamena u strogom smislu, postaje oblik delimične zamene ako se crkva redovno oslanja na takvu dopunu.

Za

Ipak, ne postoji direktna korespondencija između hrama i naših modernih crkava. Naše crkve nisu sveta zdanja u kojima Bog ispoljava svoju posebnu prisutnost ili Šekinu slavu; Božija posebna prisutnost više ne prebiva u nekom posebnom zdanju (Jovan 4:20-24). Umesto toga, za hristijane hram je sada sam Isus (Jovan 2:21) i ljudi crkve (1. Korinćanima 3:16-17). Postavljanje posla na crkvenom imanju stoga ne mora nužno povrediti Božiji svetac.

I dok neki u zajednici mogu percipirati kafeteriju kao znak da je crkva prodala, možda će drugi osećati dobrodošli zbog neformalnog, netradicionalnog pristupa. Možda će oni koji su bili odvrnuti od hristianizma zbog prošlih iskustava u tradicionalnim crkvama naći crkvu sa kafeterijom manje zastrašujućom, privlačnijom.

Opet, kafeterija bi takođe mogla povećati zajedništvo u telu, i to bi mogla biti veoma potrebna stvar. Rani crkva je izgleda imala velike koristi od zajedničkih obroka na redovnoj osnovi (npr. Apostolska dela 2:46). Možda bi to bio jedan od načina da moderna crkva ponovo stvori ovo iskustvo.

Evangelistički, takođe se može naći više uspeha u pozivanju nevernih na kafu na crkvenom imanju (hej, tu je zgodan naziv za crkvenu kafeteriju: Crkveni teren) nego u pozivanju te iste osobe na crkvenu službu.

Takođe se može tvrditi da posao povećava potrebna crkvena sredstva.

Summari

Lično, voleo bih ideju povećanja zajedništva, kao i povećanja evangelističkih prilika. Istovremeno, imam problema sa idejom da potrošački osećaj invadira ono što smatram više porodičnom atmosferom.

Pitanje vođenja crkvenog posla nedeljom je takođe problematično za mene. Ako crkva u pitanju veruje da je važno čuvati subotu, mislim da bi to moglo biti presudljivo.

Takođe, iako crkvena zgrada nije novi hram, ljudi jesu. Vođenje posla u crkvi nedeljom možda invadira Božiji posebni prostor ne fizičkim položajem, već ometanjem njegovog naroda od njega (tj. zbog izgleda potrošaštva ili sekularizma).

Ja bih sugerisao da je najbolja opcija otvoriti kafeteriju koja nije posao. Ako crkva veruje da je kafeterija važna za službu, onda možda kafeterija treba da bude služba, a ne posao. Stvorite atmosferu kafeterije, ali je finansirajte u potpunosti donacijama. Dajte kavu, bagle, krofne i sve što još služite. Dopustite ljudima da rade za šalterom i poslužuju stolove kao diakonijska služba. Prihvatite donacije za hranu i usluge, ali ih ne zahtevajte („preporučivanje“ donacija mi se čini kao neka vrsta prinude - to mi se čini kao implicitan zahtev, a u najboljem slučaju kao slobodna krivica uz бесплатну kafu).

Kao i uvek, pokoravajte se svojim pobožnim staresejima i crkvenim voditeljima kada imate dobru ideju o crkvi koja nije usmerena od Pisma. Bog može dati mudrost za takve sudove.